Javni dug Hrvatske je krajem septembra 2020. iznosio 325,2 milijarde kuna (46,58 milijardi evra), što je za 11,2 posto više nego na kraju 2019, prema najnovijim podacima Hrvatske narodne banke (HNB).
Rast javnog duga je uglavnom posledica povećanih javnih izdataka zbog borbe s pandemijom kovid-19, a analitičari Rajfajzen banke Austrija (RBA) napominju da je njegov udeo u BDP-u iznosio 86,4 posto, prenosi portal Seebiz.
U odnosu na kraj 2019. godine, hrvatski javni dug je u septembaru 2020. bio veći za 32,8 milijardi kuna (4,33 milijarde evra), a u odnosu na avgust veći za 462,8 miliona kuna (61,21 miliona evra), ili za 0,1 posto.
Prema projekcijama analitičara RBA, potrebe za finansiranjem budžetskog deficita i finansijskih obaveza Hrvatske koje dospevaju u ovoj godini iznose oko 17 posto BDP-a.
Uz očekivani budžetski manjak od tri posto BDP-a, u prvom tromesečju ove godine dospeva na naplatu 1,5 milijardi dolara evroobveznice, a zatim u julu dospeva šest milijardi kuna domaće obveznice (oko 793,4 miliona evra).
Pored obaveza po osnovu domaćih i inostranih kredita, u vrednosti oko 11 milijardi kuna (1,45 milijardi evra), u tekućoj godini dospeva i gotovo 23 milijarde kuna trezorskih zapisa (3,0 milijarde evra).
- Dospele obaveze po trezorima država će verovatno, kao i do sada, namiriti obnavljanjem, dok već u prvom tromesečju, s dospećem evroobveznice, očekujemo i izlazak države na međunarodno tržište kapitala - naveli su analitičari RBA.