On je istakao da se socijalno preduzetništvo može posmatrati kao treći sektor privređivanja u Srbiji, pored realnog i javnog.
- To je preduslov da socijalne zadruge mogu da zažive. Očekujem da će ovaj saziv Skupštine pokazati zavidan stepen društvene odgovornosti i predvideti ta sredstva u budžetu za narednu godinu To od njih očekiju osobe sa invaliditetom, žene i muškarci određene starosne dobi izbegla i raseljena lica, i svi oni koji bi da rade i žive od svoje zarade. Zaposlenje i zarada - da, milostinja – ne! - rekao je Krkobabić odgovarajući na pitanja poslanika o novčanoj pomoći države za ostale oblike zadrugarstva, pored zemljoradničkog i poljoprivrednog.
Krkobabić je pojasnio da je socijalno preduzetništvo korektivni faktor nesavršenosti tržišne ekonomije i treba da predstavlja, pored javnog i realnog, treći sektor privređivanja.
- Taj tip preduzetništva ima različite organizacione oblike i pravne forme: preduzetnička radnja, društvo sa ograničenom odgovornošću, akcionarsko društvo, zadruga i zaposlio bi sve one koji su trenutno nekonkurentni na tržištu rada: osobe sa invaliditetom, izbegla i raseljena lica, manjinske grupe, ljudi određene životne dobi, ljude proglašene ekonomskim i tehnološkim viškom. Zaposlenje za njih nije samo izvor egzistencije, već i način za vraćanje preko potrebnog dostojanstva - smatra Krkobabić.