U samo jednom danu najbogatiji su gubili i po 120 milijardi evra, a pojedina tržišta praktično su se "kočila" usled strahovanja da će širenje virusa korona ugroziti globalnu ekonomiju.
Ekonomisti širom sveta, u svojim prognozama, ponovo su počeli da koriste pojam "crnog labuda" - termin koji se pominjao samo u vreme najvećih finansijskih kriza, a u najkraćem znači "potpuno neočekivanu propast".
Teoretski, "crni labud" je neočekivan događaj do koga retko dolazi, ali koji ima katastrofalne posledice za finansijska tržišta i realnu ekonomiju. Na berzama označava neočekivane i nepredvidive događaje s velikim, posledicama.
Praktično, ovaj pojam označava okolnosti slične sumornoj današnjici koja neverovatno podseća na svetsku finansijsku krizu iz 2008. ili 1930. godina. Korona virus je juče na 15 minuta zaustavila Volstrit. Cene akcija na berzama u Londonu, Frankfurtu i Parizu padale su i po sedam odsto.
Pet stotina najbogatijih ljudi na svetu izgubilo je prošle nedelje u samo jednom danu 139 milijardi američkih dolara. Bernar Arno, treći najbogatiji čovek na svetu i generalni direktor proizvođača luksuzne robe LMVH, izgubio je 4,8 milijardi dolara, a bez istog iznosa ostao je i direktor Amazona Džef Bezos.
Metafora o "crnom labudu" korene zapravo vuče u davnoj prošlosti. Za postojanje crnog labuda čovečanstvo dugo nije znalo, sve dok nije otkrivena Australija.
Do tada su ljudi bili ubeđeni da su svi labudovi bele boje, a možete onda zamisliti iznenađenje prvih istraživača kada su ugledali ovu pticu crne boje. Iz te priče ovaj termin najpre opisuje nešto što se nikako ne očekuje, ali je i potpuno nepredvidivo.
Termin "Crni labud" često je bio predmet razmatranja i stranih eksperata, i domaćih poznavalaca ekonomije. Posmatrali su ga i sa ekonomskog i sa društvenog i filozofskog stanovišta.
Tako ga čuveni naučnik i esejista Nasim Nikolas Taleb, opisuje kao redak, izuzetno značajan i nepredvidiv događaj. Taleb tvrdi da mali broj "crnih labudova" objašnjava gotovo sve u našem svetu, od uspona ideja i religija, preko dinamike istorijskih događanja, do važnih dešavanja u našim privatnim životima.
- Uticaj crnih labudova se vremenom povećavao. Prolazni trendovi, epidemije, mode, ideje, novi umetnički pravci i škole - sve to sledi dinamiku crnih labudova. Crni labud predstavlja veliku zagonetku upravo zbog te kombinacije male predvidljivosti i ogromnog uticaja - objašnjava Taleb u svojoj knjizi "Crni labud".
Dijana Carić, ekonomista i autor knjige "Umetnost pregovaranja" kaže da termin "crni labud" samo potvrđuje teoriju o postojanju pravila, ali i izuzetaka.
- Ovim pojmom najviše se bave finansijska tržišta, a u cilju zaštite od gubitaka, te finansijskih prognoza, izrade strategija i planova, predviđanja trendova ili procene rizika - kaže Carić i dodaje da "crni labud" ipak ne mora imati samo negativne posledice, ali da se uglavnom na to svodi.
- Uprkos predviđanju potencijalnih rizika i opasnosti, postavlja se pitanje da li je neko mogao predvideti ekonomsku krizu 2007. godine koja se navodi kao primer negativnog Crnog labuda? Ako jeste, zašto nije sprečena? S druge strane, da je neko pre sto godina pričao o dostignućima Interneta, malo ko bi mu verovao, a to je upravo primer pozitivnog efekta Crnog labuda - navela je Carić u svojoj knjizi.