Građani Srbije čiji životni stil odudara od njihovih zvaničnih primanja od danas bi trebalo da strepe od poreznika.
Počinje primena dugo najavljivanog, a još duže očekivanog Zakona o utvrđivanju porekla imovine i posebnom porezu. Bogatstvo, koje značajno premašuje primanja njegovih vlasnika, biće oporezovano stopom od 75 odsto. Ukoliko postoji sumnja da je pribavljeno na nezakonit način - njime će se pozabaviti tužilaštvo i policija.
Unakrsnu kontrolu primanja i imovine vodi posebna jedinica Poreske uprave. Tim će brojati 60 članova, a 20 iskusnih poreskih inspektora su već na obuci. Direktor Poreske uprave će donositi godišnje smernice o tome ko će biti kontrolisan. Poreznicima će se paliti alarm kad naiđu na građane čiji je posed, pokretni i nepokretni, tokom tri uzastopne godine za najmanje 150.000 evra prestigao evidentiranu zaradu.
- Ako kod nekog postoji disbalans u načinu života i njegovih prihoda Poreska uprava će tu osobu pozvati na razgovor i tražiti da joj se dostave pisani dokazi o poreklu imovine. Imovina za koju se ustanovi da nema dokaza o poreklu oporezivaće se sa 75 odsto. Zakon će se odnositi jednako na sve građane, a na udaru će se naći oni za koje poreski organi posumnjaju ili utvrde da za najviše tri uzastopne kalendarske godine imaju razliku iznad 150.000 evra između uvećanja imovine i prijavljenih prihoda - objašnjava predsednik Udruženja sudija i tužilaca Nenad Stefanović.
Kaznu rizikuju svi koji ne sarađuju sa Poreskom upravom i to u rasponu od 500.000 do dva miliona dinara. Za isti prekršaj preduzetniku preti novčana novčana kazna od 100.000 do 500.000 dinara, a od 50.000 do 150.000 dinara preti kazna građaninu i odgovornom licu u firmi ili državnoj instituciji.
Ukoliko neko oda podatke do kojih je došao tokom kontrole može da dobije kaznu od 50.000 do 150.000 dinara.
Zadatak Poreske uprave je da dokaže da se imovina uvećala dok je na vlasniku da dokaže njeno poreklo. Postupak provere imovine moći će da se pokrene i po prijavi građana ili neke institucije.
Da bi kontrola bila efikasnija, za vezu sa posebnom poreskom jedinicom biće određeni zaposleni u Ministarstvu unutrašnjih poslova, Narodnoj banci Srbije, Upravi za sprečavanje pranja novca, Agenciji za sprečavanje korupcije, Republičkom geodetskom zavodu, Agenciji za privredne registre i Centralnom registru hartija od vrednosti.