Mesna industrija u Srbiji trenutno je u velikoj krizi. Pojava zarazne bolesti - afričke kuge svinja, samo je produbila agoniju u kojoj se domaći prerađivači nalaze. Uz to, uvoz prerađevina iz inostranstva gotovo da nekontrolisano raste.
Sve to bi u velikoj meri moglo da bude i posledica višedecenijskog smanjenog svinjskog fonda. Nedostatak mesa za sirovine je iz godine u godinu sve veći, pa celokupnu situaciju dodatno pogoršava pojava afričke kuge svinja.
- Država intenzivno radi na otvaranju visokoplatežnih tržišta, jer samo ako imamo dobrog kupca, imamo i osnov za podizanje stočarstva u Srbiji - rekao je ministar poljoprivrede Branislav Nedimović. - Važno je da proizvođači dobiju dobru cenu. U tom smislu dobar dokaz jeste i priča sa Turskom. Uspostavljen je i izvoz u Kinu.
Naše firme imaju dobre ugovore sa njima. Na taj način dobijamo stabilno tržište, koje je u stanju da povuče sve što mi proizvedemo. Postoji i posebna Uredba o određivanju kriterijuma za dodelu podsticaja, radi privlačenja direktnih ulaganja u proizvodnju prehrambenih proizvoda. Vlada je to donela kao podsticaj za kompletnu investiciju u prehrambenoj proizvodnji.
Kako kaže sekretar za stočarstvo u Privrednoj komori Srbije Nenad Budimović, svinjskog mesa proizvedemo oko 300.000 tona godišnje. Inače, prošle godine uvezli smo oko 29.000 tona svinjskog mesa koje se koristi za preradu trajnih i polutrajnih proizvoda.
- Posebno tešku situaciju imamo sa svinjskim mesom, jer nam je ograničen izvoz. Nema prodaje u CEFTA regionu zbog afričke kuge svinja. U Evropu ne možemo zbog vakcinacije protiv klasične kuge, a Rusija je stopirala uvoz od četiri velike klanice u Srbiji, zbog neusaglašene dokumentacije - dodao je Budimović.
Prema podacima Privredne komore Srbije, na osnovu istraživanja Republičkog zavoda za statistiku, spoljnotrgovinska razmena mesa i proizvoda od mesa, u periodu od 2014. do 2018. godine, u konstantnom je padu - 2014. iznosio je 16.457.000 evra, da bi u 2018. saldo bio u minusu i to -19.967.000 evra. Uvoz se povećao, a izvoz smanjio, i za samo četiri godine primetan je značajan deficit.
Situacija nakon pojave afričke svinjske kuge imala je negativan uticaj na celokupnu mesnu industriju u Srbiji. Izvozna tržišta zabranila su uvoz mesa i prerađevina iz naše zemlje. Neke države su to uradile potpuno, a neke delimično. Uticaj ove odluke je značajan, pogotovu kada se ima u vidu da je put ka najvećim izvoznim tržištima mesa i mesnih proizvoda, poput Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije, trenutno prekinut.
- U nekim zemljama dozvoljen je uvoz samo onih prerađevina koje se tretiraju na određenoj temperaturi i te proizvode mi nesmetano plasiramo od SAD do Australije. Međutim i dalje je na snazi zabrana najkvalitetnijih proizvoda, fermentisanih kobasica, po kojima je srpska firma poznata širom regiona, ispričao je Aco Tomašević.
- To će neminovno dovesti do daljeg preventivnog smanjenja stočnog fonda, u našoj zemlji, što će za posledicu imati porast cene mesa. Uz to, desio se i istorijski nezabeležen skok cena sirovine na globalnom tržištu, s obzirom na to da već skoro dve godine afrička svinjska kuga hara dobrim delom Evrope i celokupnim Dalekim istokom - istakao je Tomašević.
Prema njegovim rečima, najnepovoljnija situacija je u Kini, koja je i najveći proizvođač svinjskog mesa na svetu. To je na celokupnu mesnu industriju u Srbiji stavilo dodatni pritisak i dovelo je, u bezmalo bezizlaznu situaciju - ogroman rast svih inputa sa jedne strane i nemogućnost izvoza sa druge strane.
Agroekonomista Milan Prostran ističe da nema ništa protiv da se potpisuju sporazumi o izvozu. Ipak, treba biti realan, jer Srbija u Kinu ne može da izveze mesa ni za polovinu ulice u jednom njihovom velikom gradu.
- Izvoz jeste taj koji vuče razvoj - smatra Prostran. - A, da bismo ozbiljnim izvozom to obezbedili, on mora biti kontinuiran, kvantitativan i da se sporazumi uvek poštuju.