Svima koji ih do sutra obaveste da ne žele da stopiraju rate u naredna dva meseca, banke će nastaviti redovno da skidaju ugovorene mesečne iznose, a dužnicima koji svoje obaveze izmiruju putem trajnih naloga, ponovo će aktivirati naloge stopirane 28. jula i naplatiti eventualne obaveze koje su dospele u međuvremenu, bez dodatne kamate i bilo kakvih troškova.
Isto važi i za administrativne zabrane, kod kojih poslodavac, odnosno PIO fond, treba da izvrše prenos po osnovu obaveza dužnika koje su dospele nakon 28. jula onda kada prime obaveštenje banke da je klijent odbio moratorijum.
Na primer, ako vam je rata potrošačkog kredita u iznosu od 100 evra dospevala na naplatu 5. avgusta, banka vam ovog meseca nije automatski skinula ovaj iznos, pošto su trajni nalozi deaktivirani. Ipak, kada je obavestite da ne želite da iskoristite moratorijum, nalog će vam biti ponovo aktiviran, a ugovoreni iznos biće vam skinut sa računa sa nekoliko dana zakašnjenja u odnosu na uobičajen termin.
Odustajanje moguće i tokom trajanja zastoja
Banke u Srbiji imale su obavezu da do kraja jula na svojim portalima objave obaveštenje za klijente o novom zastoju u otplati kredita, a ukoliko dužnik u roku od deset dana tu ponudu nije odbio, smatraće se da je prihvaćena.
Klijent banke može da odbije ponudu o moratorijumu elektronskim putem, putem redovne pošte, telefonom ili u poslovnim prostorijama banke/davaoca finansijskog lizinga.
Takođe, važno je napomenuti da dužnik može da odustane od primene moratorijuma i tokom njegovog trajanja, zahtevajući to od banke na prethodno opisan način ili uplatom u celini dospele, a neizmirene obaveze, objasnili su u NBS.
Šta posle moratorijuma?
Novi moratorijum na otplatu kredita koji je Narodna banka Srbije propisala za sve dužnike koji to žele, građane i privredu, a podrazumeva zastoj u otplati obaveza koje dospevaju od 1. avgusta do 30. septembra, praktično je stupio na snagu početkom ovog meseca. Klijenti banaka koji prihvate ponudu za dodatni dvomesečni moratorijum od oktobra će imati tri mogućnosti kada je reč o nastavku otplate kredita.
Naime, propisima Narodne banke Srbije predviđeno je da po prestanku moratorijuma banka obračunatu redovnu kamatu tokom zastoja ravnomerno rasporedi na preostali period otplate, pri čemu se taj period produžava za dva meseca, a rata kredita se uvećava za nekoliko evra.
Druga mogućnost je da klijent, ako nije u finansijskim teškoćama, odmah plati dve "preskočene" rate, nakon čega nastavlja da plaća potpuno istu ratu kao i pre uvođenja moratorijuma, a isti ostaje i rok otplate
Treća varijanta omogućava da klijent plati samo kamatu za prethodna dva meseca, dok će dve glavnice biti naplaćene na kraju otplate zajma, u dodatna dva meseca.
Nema zateznih kamata, ni prinudne naplate
Iz Narodne banke Srbije su objasnili da tokom trajanja moratorijuma banka, kao ni davalac lizinga, neće obračunavati zateznu kamatu na dospela, a neizmirena potraživanja. Takođe, neće pokretati postupak izvršenja odnosno prinudne naplate, niti će preduzimati druge pravne radnje u cilju naplate potraživanja od klijenata.