Vlada Srbije pružila je dobar i pravovremen odgovor na prvi udar kovida-19 , ocenjeno je u novom socio-ekonomskom izveštaju Ujedinjenih nacija u Srbiji, uz ocenu da će Vlada zbog trajanja pandemije, morati da jača zdravstveni sistem, ubrza reforme u oblasti socijalne zaštite i lokalne samouprave.
Izveštaj je potvrdio da je Vlada Srbije blagovremeno i efikasno odgovorila na prvi talas kovida-19, reagujući na zdravstvenu krizu i neposredni uticaj pandemije na privredu zemlje, navodi UNDP.
Podržana paketom brzih fiskalnih podsticaja, privreda je, kako se navodi u izveštaju pokazala kratkoročnu otpornost zahvaljujući kojoj je uspela da se oporavi od prvobitnog šoka i nije pretrpela tako nagli pad BDP-a, zaposlenosti i zarada kao druge slične zemlje u Evropi.
Kako kriza izazvana korona virusom bude trajala, navodi se dalje, Vlada će morati i da malim i srednjim preduzećima pruži podršku za unapređenje fleksibilnost i otpornost na krize, navodi UNDP uz ocenu da je kriza prilika za izgradnju boljih temelja, bržu transformaciju privrede po ekološkim načelima i kontinuiranu izgradnju poverenja institucija i građana, zasnovanog na zajedničkoj odgovornosti.
Fransoaz Žakob, stalna koordinatorka UN u Srbiji smatra da bi paralelno sa jačanjem zdravstva, trebalo dodatno posvetiti izgradnji održive budućnosti i ostvarivanju Ciljeva održivog razvoja do 2030.
Pozitivni postignuti trendovi doprineće smanjenju obima finansijskih sredstava koja su na raspolaganju Vladi Srbije za rešavanje strukturnih problema - siromaštva, nejednakosti i dostupnosti socijalnih usluga.
I ekonomske i socijalne pokazatelje treba pažljivo pratiti tokom perioda pandemije i nadalje, kako bi se sprečio novi pad, navodi Izveštaj pokazuje da su pojedini delovi stanovništva bili pogođeni više od drugih, poput radnika u neformalnom sektoru, žena na malim poljoprivrednim gazdinstvima i starije populacije.
Neformalni radnici čine 85 odsto otpuštenih radnika u prvom kvartalu, a mnogi nisu mogli da iskoriste ni redovne, ni specifične mere socijalne zaštite, donete usled pandemije kovida-19.
Romska populacija u neformalnim i formalnim naseljima bila je uskraćena zbog nedostatka pristupa tekućoj vodi i struji, što je ozbiljna prepreka održavanju preporučenog nivoa higijene.
Srednja preduzeća pokazala su se kao najotpornija i najbrže su se prilagodila novonastaloj situaciji, dok su uslovi za korišćenje paketa podsticajnih mera bili prestrogi za mnoga manja preduzeća.
Buduća fiskalna podrška trebalo bi da bude dostupna većem broju kompanija, ali i da ponudi i podsticaje za ekološki odgovorno poslovanje.
Izveštaj naglašava nedostatke u upravljanju krizom na lokalnom i nacionalnom nivou, preporučuje jačanje socijalnog dijaloga, nadovezivanjem na snažan doprinos civilnog društva, kao i volontera iz svih sfera života, privatnog sektora i pripadnika dijaspore.
UN će koristiti nalaze tog izveštaja za formulisanje saradnje sa Vladom od 2021. do 2025. godine za izgradnju željene budućnosti.