Klasično radno vreme od 9 ujutru do 5 popodne je relikt iz prošlosti, kaže Piter Fleming, Piter Fleming, autor koji se bavi problemom ogromne opterećenosti zaposlenih u pojedinim firmama.
Pročitajte i:
Produktivnim radnicima orijentisanim na karijeru odavno se smatraju oni koji rade do kasno u noć, odgovaraju na elektronsku poštu kasno uveče i podređuju život poslu. Preterani rad je postao standard.
- Opuštanje, hobiji, vaspitavanje dece ili čitanje knjiga poistovećuju se sa lenjošću. Toliko je velika moć mitologije rada - piše Fleming u članku za britanski “Gardijan”.
Tehnika bi trebalo da nam olakša rad, ali su zaposleni odavno postali robovi pametnih telefona.
- Poput naših telefona, i mi smo na stendbaju do kraja dana, kada se iscrpljeni zavučemo u krevet - upozorava Fleming.
Preterani rad ubija
U SAD, jednoj od najbogatijih i najproduktivnijih privreda na svetu, zaposleni su srećni ako dobiju dve nedelje odmora godišnje. Ipak, Fleming se nada da će se ljudi opametiti. Ovakav način rada uzrokuje stres i iscrpljivanje koji su potencijalne ubice, kaže on.
Naučnici Medicinskog centra Univerziteta Kolumbije opremili su 8.000 zaposlenih uređajima za brojanje koraka i ustanovili da su u proseku 12,3 sata dnevno bili neaktivni. Rizik od prerane smrti kod ljudi koji svakodnevno provedu oko 13 sati u sedećem položaju dvostruko je veći nego kod onih koji su neaktivni "samo" 11,5 sati. Prema tome, ako se makar malo krećete, značajno ćete produžiti svoj životni vek.
- Dugo sedenje na poslu ima negativan efekat gotovo kao pušenje - rezimira Fleming.
Švedska vlada je zbog toga sprovela pilot projekat u kome su sestre u domovima za stare radile samo šest sati. Nedostatak ovakvih eksperimenata jeste u tome što su zasnovani na skraćenju vremena rada. To jeste pohvalno, ali nije dovoljno. Fleming smatra da je neophodno ispitati same uslove rada i hitno ih menjati.
BLAGO NJIMA! U ovoj ZEMLJI šefovi više ne smeju GNJAVITI radnike u SLOBODNO VREME!
- Ako je posao težak i preterano stresan, samo nekoliko sati rada dnevno može biti egzistencijalni košmar - kaže Fleming.
Gde je nestao život
Da bismo obezbedili radna mesta koja pozitivno deluju na naše psihičko i fizičko stanje, moraćemo mnogo toga da menjamo, smatra Fleming. Potrebni su nam bolji poslovi, umerenija hijerarhija i raznovrsniji i značajniji zadaci. Kapitalizam u sadašnjem obliku, međutim, ne stvara takve poslove, a to ima posledice po psihu i samopouzdanje: trećina anketiranih zaposlenih u Velikoj Britaniji izjavila je da svoj posao doživljava kao beznačajan.
- Kada je moral tako nizak potpuno je svejedno koliko će vam kompanija pokloniti vaučera za teretanu, programa za meditaciju i korpi s voćem. Čak i najangažovaniji zaposleni imaće osećaj da im nedostaje nešto važno: život! - upozorava Fleming.