Da ekonomija ima rezultate tamo gde politika često nema, govori i činjenica da je robna razmena Srbije i Hrvatske protekle godine premašila milijardu evra, s tim što Srbija ima 44 miliona evra veći izvoz od uvoza.
Pročitajte i:
Podaci kako hrvatskih, tako i srpskih ekonomista, takođe govore da je za samo godinu dana, od 2016. do kraja 2017. godine, suficit u robnoj razmeni na srpskoj strani uvećan za više od 13 miliona evra.
Ukupna robna razmena između Srbije i Hrvatske u 2016. godini iznosila je 903,8 miliona evra i beleži povećanje od 4,8 odsto u odnosu na 2015. godinu, a trend rasta primetan je iz godine u godinu.
Prvi smo u Evropi po geotermalnim vodama, ali ih ne koristimo
Podsetimo, izvoz u Hrvatsku iznosio je pre dve godine 467,3 miliona evra, što je za 17 odsto više u odnosu na 2015, a uvoz iz Hrvatske se 2016. smanjio za 6,1 odsto u odnosu na 2015. i iznosio je 436,5 miliona evra.
Cifre pokazuju da je ostvaren suficit u robnoj razmeni bio 30,8 miliona evra.
Ključ kvaliteta života građana u regionu je, po oceni ekonomista, u jačem privrednom regionalnom povezivanju, ali se ključ, napominju, uvek nalazi u rukama politike.
Odnosi Srbije i Mađarske na istorijski NAJVIŠEM nivou: Evo koji će PROJEKTI BITI realizovani (FOTO)
Razlike u poslovnoj i političkoj klimi takođe se mere brojkama, koje kažu da u Srbiji godinama posluje više od 200 hrvatskih firmi, dok je srpskih preduzeća u Hrvatskoj svega - desetak.
Kolika je snaga uticaja hrvatskih preduzeća u Srbiji pokazuje i slučaj Agrokorovih kompanija koje u našoj zemlji zapošljavaju oko 10.000 radnika, a indirektno, stotine dobavljača su uključeni u poslovanje sa ovim koncernom.
Ankete među privrednicima u Srbiji kažu da je jedan od osnovnih razloga zašto srpske firme manje ulažu u Hrvatsku "zategnuti politički odnosi" dve zemlje, te pretpostavka da neće biti jednako tretirani kao investitori iz drugih zemalja.
Flaširana voda ide u zaborav: Da li je česmovača ipak zdravija?
Brojne necarinske barijere, koje su proteklih godina primenjivane ka Srbiji, dodatno su poljuljale poverenje potencijalnih investitora iz Srbije, kao i česti slučajevi diskriminacije srpskih poduzeća u privatizaciji hrvatskih firmi.
Stručnjaci napominju da, kako bi se dalje razviljali ekonomsko-trgovinski odnosi dve zemlje, neophodna je aktivnija bilateralna saradnja u rešavanja imovinsko-pravnih pitanja, uklanjanje necarinskih barijera, usklađivanje međudržavnih propisa, te zajednički rad na regionalnim inicijativama i istup na treća tržišta.
Takođe, na polju ekonomske regionalne saradnje, ocenjuje se da je neophodno zajedno intenzivirati aktivnosti u Savetima za regionalnu saradnju, zatim pokrenuti više projekata u Dunavskoj i Savskoj komisiji...
Nedavno započet projekat Srbije sa Mađarskom, na izgradnji srpskog kulturno-turističkog centra u Mađarskoj i mađarskog u Srbiji, jedan je od primera međudržavnog, kulturnog i ekonomskog povezivanja dve zemlje i model po kojem, prema oceni stručnjaka, je moguce jačati veze dve zemlje.
U Privrednoj komori Srbije (PKS) smatraju da, s obzirom da je Hrvatska članica Europske unije, a Srbija CEFTA, to donosi brojne prednosti za zajedničku saradnju dve države.
Srpske firme na tržište Hrvatske najviše izvoze sveže voće, meso i mesne prerađevine, vino i alkoholna pića, građevinski materijal i metalnu žicu i mrežu, proizvode crne i obojane metalurgije, farmaceutske proizvode, delove za auto industriju...
Roming bi i za građane Srbije konačno mogao da bude JEFTINIJI
Privrednu saradnju, smatraju, moguće je povećati najviše u oblasti prehrambene industrije, energetike, turizma, informacionih tehnologija, građevinarstva, metalopreradivačke industrije, ali i turizma.
U tom smislu, preporučuju da se aktivnosti usmere na ofanzivniji marketing srpske privrede, povećanje naših proizvoda i usluga na hrvatskom tržištu.
Zajednička ocena ekonomskih stručnjaka je da bi trenutna trgovinska "prednost" u razmeni sa Hrvatskom mogla biti zamajac da takve rezultate postignemo i sa drugim državama regiona, Mađarskom, Bugarskom, Rumunijom ili Slovenijom...