Tako vanredni koraci pokazuju koliko su se evropske zemlje približile ivici onoga što je održivo u smislu posledica njihove podrške Ukrajini protiv invazije ruskih snaga. Uz inflaciju koja je naglo porasla u celom regionu (delom potaknutu ratom izazvanim poremećajima tržišta), borba Evropske unije s Rusijom oko gasa trebalo bi testirati odlučnost Unije do krajnjih granica. Pravi ekonomski udar možda tek počinje.
Dokumenti do kojih je došao Politico detaljno su već opisali nacrt alarmiranja u celoj EU. Isti će omogućiti Briselu da odredi obavezna smanjenja potrošnje gasa od avgusta do maja iduće godine. Rezovi bi mogli biti inicirani u bilo kojem trenutku ako se pokaže da zalihe gasa neće biti dostupne u onoj meri da evropski blok preživi zimu.
Prema predlogu Brisela, zemlje će, takođe, morati ažurirati svoje nacionalne planove za hitne slučajeve i to dobrovoljnim merama redukcije gasa do kraja septembra. Danas je objavljeno da će od 1. avgusta stopa redukcije iznositi 15 posto, a Putin je paralelno s tim zapretio da će smanjiti dotok gasa kroz Severni tok za 80 posto.
Do 26. jula, kada se očekuje da će ministri energetike Evropske unije potvrditi nova pravila, Evropljani bi se mogli probuditi i shvatiti da im je zabranjeno neselektivno aktivirati klima uređaj ili, kako temperature budu padale u nadolazećim mesecima, "raspaliti" grejanje.
Nadalje, preduzećima koja se smatraju "neesencijalnim" - a dokument Komisije sugeriše da u tu kategoriju spadaju keramička, staklena i hemijska industrija (u nekim regijama kao što je Bavarska tu se uključuju i lokalne pekare) - moglo bi se platiti da se dobrovoljno isključe ili da se nađu prvi u redu za isključivanje gas u "ekstremnim slučajevima".
Sve se to, dakle, predlaže u ime kampanje solidarnosti EU s Ukrajinom.
Pet meseci nakon invazije ruskog predsednika Vladima Putina na Ukrajinu, ratna ekonomija - sa svim svojim posledicama - stiže u Evropu.
U pokušaju da spreči napredovanje Putinove vojske, Brisel je pokušao lišiti Kremlj milijardi prihoda od prodaje prirodnog gasa tako što je smanjio potrošnju ruskog gasa u EU za dve trećine.
To nije upalilo, a zemlje Evropske unije su jasno dale do znanja da nisu voljne sankcionisati ruski gas, čak iako naftni embargo treba stupiti na snagu u decembru ove godine.
Sad je, ionako, verojatno prekasno. Podaci Međunarodne agencije za energiju (IEA) objavljeni u ponedeljak pokazuju da je od invazije Moskva već zaradila trostruko više nego inače od prodaje nafte i gasa u jednoj zimi, što znači da može priuštiti nastavak smanjenja isporuka u Evropu.
Putin je s entuzijazmom prihvatio evropsku slabost prema ruskoj energiji, pretvorivši gas u svoje najmoćnije ekonomsko oružje. Do sada je ruski Gasprom smanjio ili prekinuo snabdevanje gasom za 12 zemalja. Brisel se sada bori da povrati kontrolu potrošnje evropskih zaliha gasa - dok može.
S obzirom na to da su napori evropskih čelnika da traže alternativne dostave s Bliskog istoka uglavnom propali, ugalj je ponovno popularan širom EU, fabrike prelaze na lož ulje, a priprema se i obustava klimatske politike za kontrolu emisija.
Sat otkucava: u četvrtak bi gasovod Severni tok od Rusije do Nemačke trebalo delimično nastaviti s isporukom nakon desetodnevne pauze.
Nacionalni čelnici u Francuskoj, Nemačkoj i Španiji kažu da je najverovatniji scneario da Severni tok ostane izvan mreže - s tim da se očekuje da će dotok ruskog gasaa drugim rutama u Evropu takođe biti zaustavljen.
- Radimo na pretpostavci da se neće vratiti u funkciju - rekao je poverenik EU Johanes Han novinarima u utorak.
Ako je Han u pravu, dugoročni izgledi biće loši. Procene Komisije pokazuju pad BDP-a od 1,5 posto u celom bloku ako Moskva prestane isporučivati prirodni gas.
Kako bismo prebrodili takav udar kada temperature padnu, "gas koji treba uštedeti je 12 milijardi kubnih metara - dovoljno da se napuni oko 130 tankera ukapljenog prirodnog gasa", tvrdi čelnik Međunarodne agencije za energiju Fatih Birol.
Zanimljivo je primetiti da oni najglasniji koji su pozivali na kažnjavanje Rusije sankcijama sada škrguću zubima na najnoviji plan Komisije. Stezanje remena kod kuće, kako bi se spasili "gutači gasa" poput Nemačke, malo je reći, nije najpopularnija opcija u istočnijim zemljama EU.
Nemačka je jedna od retkih zemalja koja je potpisala tzv. Sporazum o solidarnosti u kojem obećava da će deliti gas u kriznim situacijama. Komisija je pritom pozvala više zemalja da potpiše sporazum - poprilično neuspešno.
- Mi smo protiv nametanja obaveznih redukcija - kaže poljska ministarka energetike Ana Moskva, čija se zemlja sada suočava s pretećom nestašicom uglja nakon sankcija na ruski uvoz. Poljska nema sporazume o solidarnosti ni s jednim od svojih suseda, no Moskva je uprkos tome uporna u politici da "mehanizam solidarnosti ne sme dovesti do smanjenja energetske bezbednosti bilo koje države članice".
Mađari su otišli i korak dalje. Vlada Viktora Orbana objavila je da će njeni energetski planovi za hitne slučajeve zabraniti da gas eventualno napusti mađarske granice počevši od avgusta - što je izazvalo oštru rekaciju poverenika EU za energetiku Kadrija Simsona.
- Pojedinačna nacionalna ograničenja koja utiču na prekogranične tokove gasa su neopravdana i mogu samo pogoršati probleme u trenutnoj situaciji na tržištu gasa - upozorio je Simson.
U Španiji i Portugaliji, vlade već delimično subvencioniraju cenu plina koji se koristi za električnu energiju i gledaju prema Francuskoj koja uvozi svu jeftinu energiju koju može. Skeptici u Španiji ističu da štednja gasa kod kuće neće puno pomoći njihovim francuskim susedima, s obzirom na ograničene gasne interkonekcije između dve zemlje.
- U situaciji smo u kojoj treba odlučiti na najbolji mogući način kako rasporediti resurse. Teško ćemo kolektivno uskladiti cenu ove krize kada su izbori koji uslovljavaju trenutnu situaciju isključivo nacionalni - kaže Georg Riekeles, pomoćnik direktora u European Policy Centre.