Vest o skoku franka pažljivo prate kako zaduženi u švajcarskim francima, tako i bankari jer će neiminovno to uticati na visinu rate i proces konverzije koji je kod nas u toku.
Međutim, to nije jedini problem s kojim se naši građani suočavaju otkako je usvojen leks specijalis.
U nastavku je sedam najvećih problema sa kojima se suočavaju zaduženi u "švajcarcima":
Prvi problem je sporna odredba ugovora o konverziji, koja je predviđala da banka i korisnik u buduće nemaju međusobnih potraživanja. Iako po prethodnom obrazloženju, banka i korisnik ne mogu svojim potpisom da ozakone ništavu odredbu (recimo za troškove obrade kredita), ova odredba je odmah unela paniku među korisnike, koji su pomislili da će u sklopu primene leksa, morati da povuku i tužbe za obradu kredita, povećavanje kamate, kursne razlike, NKOSK itd, ili da će se istih tužbi odreći u budućnosti. NBS je svojim odgovorom otklonila ovu dilemu, tj. potvrdila je tumačenje da se ova odredba ne odnosi na u prethodnoj rečenici nabrojane tužbe.
Drugi problem koji se pojavio su kamate na novom kreditu. Neke banka su ponudile čak i različite kamate za svoje klijente, koja određenom broju klijenata daje maržu od 2,97% a drugoj grupi maržu od 3,4%. Efektiva savetuje korisnike koji su dobili maksimalnu maržu od 3,4% da se pisanim putem obrate i banci i NBS.
Treći problem je uslovljavanje korisnika da odmah potpišu ugovor o konverziji. Neke banke pozivaju svoje klijente telefonskim putem i zakazuju im sastanak u banci, na kom ih primoravaju da odmah potpišu ugovor. Ovakvo postupanje je protivno članovima 6. i 7. Zakona o konverziji, koji propisuju obavezu banke i rokove za dostavu.
Četvrti problem: Korisnici su prijavili da su ponudu za konverziju našli u poštanskom sandučiću, a nisu pošiljku lično primili i potpisali. Saveto ovim korisnicima da se odmah obrate banci pisanim putem i prijave nepravilnost.
Peti problem: Činjenica na kojima banke varaju klijente je uslovljavanje dužnika da prvo izmire postojeći dug, kako bi uopšte dobili ponudu od banke. Iz Efektive navode da je ovo laž, jer se Zakon o konverziji odnosi i na dužnike sa raskinutim ugovorom, kojima je ceo kredit na naplati. Dakle, korisnik kredita ne mora da izmiri trenutni dug (recimo, dve rate docnje) i od banke mora dobiti ponudu za primenu leks specijalisa.
Šesti problem: Banke pokušavaju da proguraju dodatne namete kroz kroz zakon o konverziji pa ubacuju dodatna osiguranja, kao što je na primer osiguranje nekretnine a čega nije bilo u prvobitnom ugovoru.
- Otprilike je poruka: Ako nisi platio taj namet ranije, sad ćeš - kaže Dejan Gavrilović iz Udruženja Efektiva.
Sedmi problem: - Imamo situaciju da je jedna banka jednostrano povećale kamatu. Podsećam da je još pre četiri godine NBS donela odluku da se vrati taj novac, a imali smoslučajeve da je sud naknadno takođe naložio da se vrati ta razlika, i da se umanji, mio sada vraćamo glavnicu suprotno konverziji - priča Gavrilović.
- Banke sada sede i bukvalno smišljaju šta još da poture kroz zakon o konverziji i kako da dodatno ućare. Sve je to suprotno konverziji i dovodi klijente u nepovoljniji položaj nego u kome je bio - kaže Gavrilović.