RADNICI PREKO AGENCIJA PRVI NA UDARU: Povećava se broj otkaza zbog epidemije

Kriza izazvana virusom korona, koja je dovela do kolapsa uslužnih delatnosti i smanjenog obima posla u ostalim privrednim sektorima, mnoge radnike već je ostavila bez posla.

VARIOLA VERA JE BILA VELIKA LEKCIJA ZA JUGOSLAVIJU: Šta smo naučili 48 godina posle? (VIDEO)

VARIOLA VERA JE BILA VELIKA LEKCIJA ZA JUGOSLAVIJU: Šta smo naučili 48 godina posle? (VIDEO)

Među prvima na udaru su se našli oni koij su bili angažovani preko agencija za zapošljavanje i putem ugovora na određeno vreme.

S druge strane, mnoge firme su zbog novonastale situacije prinuđene da radnike pošalju kući jer je proizvodnja prekinuta. Glavno pitanje za njih je da li će uopšte dobiti platu. Sindikati zahetvaju od Vlade da što pre izađe sa setom mera podrške privatnom sektoru, a od poslodavaca traže moratorijum na otpuštanja.

Dragoljub Vukadinović, predsednik "Metalac" grupe kaže da od 2.200 radnika njih 500 već nekoliko dana ne dolazi na posao, a da će se taj broj uvećati zbog ukidanja međugradskih linija.

- Procenili smo da će kompanija, ako ako kriza potraje dva i po meseca izgubiti oko pet miliona evra. Sve je stalo i imaćemo problem sa isplatom zarada. Za taj period, samo za plate nam treba četiri miliona evra. Ljude šaljemo kući, ali nikome nećemo davati otkaz - kaže Vukadinović.

Ističe da ne mogu dati punu platu ako im država ne pomogne. Jedino rešenje bi u suprotnom bilo, kako navodi, da radnicima isplate 65 odsto ili da svim zaposlenima daju minimalnu zaradu.

Jovan Protić iz Međunarodne organizacije rada, kaže da niko ne može sa sigurnošću da kaže koliko će ljudi ostati bez posla u Srbiji, ali smatra da taj broj neće biti mali.

- Iz Makedonije stižu procene da je već otpušteno oko 6.000 radnika, a u Austriji čak 49.000. Nisu sve države podjednako pogođene, a apsurd je da će one u kojima je stepen industrijalizacije najveći, pretpreti i najveću štetu. Prvi na udaru su radnici koji su bili angažovani preko agencija za zapošljavanje, koji se bave najmom radne snage, a za tim je potpuno prestala potreba - kaže Protić.

Ističe da se teret krize mora ravnomerno rasporediti između radnika, poslodavaca i države, a to kako smatra treba da koordinira Socijalno-ekonomski savet.

- Ne bi valjalo da jedna strana podnese ceo teret. Ne bi valjalo ni da dođe do masovnih otkaza, ali ne može se ni očekivati ni od poslodavac koji nemaju posla da isplaćuju 100 odsto zarade i da izgube konkurentnost. Poruka poslodavcima je da već sada razmišljaju o postkriznom periodu, kad aće im biti potrebni radnici i da ih zadrže - kaže Protić.

Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da je najvažnije pitanje koliko dugo će ovakvo stanje trajati i koliko će ograničenje imati privreda.

- Zabrinjavajući je trend koji je registrovan ove i prošle nedelje, da kompanije koje su izvoznici imaju pad narudžbine od 20 do 30 odsto. U vreme ekonomske krize, 2008. i 2009. godine, pad je bio u proseku oko 20 odsto, a kao posledica je izgubljeno oko 150.000 radnih mesta - kaže Rajić.

Ističe da je važno da se posao organizuje u svim segmentima u kojima je to moguće, jer kako objašnjava postoji mogućnost da Srbija već sledećeg meseca neće imati novca za poreze i doprinose. Ako firme nemaju stalan prihod, teško da mogu da servisiraju obaveze.