Oni koji žive generacijama u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj više ne odgovaraju klasičnom klišeu "gastarbajtera".
Razlog je što su se tokom proteklih pet decenija integrisali u lokalne sredine i razvili u atraktivnu ciljnu grupu za srpsku privredu.
Radi se o ciljnoj grupi do milion ljudi sa godišnjom kupovnom moći od 23.600 do 40.700 evra po osobi.
To je ciljna grupa koja voli da troši i od kojih neki već u 3. i 4. generaciji žive u najrazvijenijim industrijskim zemljama i deo su tamošnjih društava visokih performansi.
Ovi podaci objavljeni su na portalu "Statista", globalnoj biznis data platformi.
Kupovna moć u ovim zemljama meri nominalno raspoloživi neto prihod stanovništva, uključujući državne naknade poput naknada za nezaposlene, dečije dodatke ili penzije i dostupna je za troškove života, potrošnju ili uštedu. Kupovna moć je, ujedno, i najčešće korišćeni pokazatelj potencijalne potrošnje.
U Nemačkoj je godišnja kupovna moć po stanovniku 23.637 evra, u Austriji 24.232 evra, a u Švajcarskoj čak 40.793 evra.
Iz tog razloga dijspora koja živi u Austriji, Nemačkoj i Švajcarskoj i koja je emotivna po pitanju zemlje iz koje dolazi ili potiče i rado provodi odmore i praznike u Srbiji, može znatno uticati na razvoj lokalne privrede.
Kao visokoplatežni krajnji kupci oni su spremni da potroše više novca na šoping, putovanja, provod i zabavu, ali i da ulažu u nekretnine i pokreću biznis u Srbiji.
Najvažnije je pronaći pravi put do te ciljne grupe i uveriti ih u proizvode, usluge i ponude koje garantuju pouzdanost, kvalitet i najbolju uslugu.
Veliku kupovnu moć dijaspore u ovim zemljama, dokazuje i zvanični podatak Narodne banke Srbije o doznakama iz Austrije, Nemačke i Švajcarske, koje su 2019, pre pandemije koronavirusa, iznosile 1,89 milijardi evra, što je 54,09 odsto ukupnih doznaka iz celog sveta u toj godini (3,5 milijardi).
Realni iznos je znatno veći, s obzirom na neformalne kanale slanja novca u Srbiju autobusom, preko prijatelja i na slične načine.