Najmanje stope pada BDP-a, samo dva posto, u ovoj godini prognoziraju se samo za Srbiju i Litvaniju, navodi Bečki institut za međunarodne ekonomske studije (WIIW) u izveštaju, u kojima daje pregled udara korona krize na tranzicijske ekonomije i šanse za oporavak.
Prema očekivanoj dinamici oporavka, Bečki institut prognozira rast BDP-a u narednoj godini za Srbiju od 4,5 posto.
Prema prognozama Instituta iz Beča, BDP Hrvatske će u ovoj godini "potonuti" 9,4 posto, što je više nego i u jednoj drugoj tranzicijskoj zemlji.
Donekle sličan pad, devet posto, u Beču prognoziraju samo još Crnoj Gori, dok će ponor u koji je korona kriza gurnula ostale tranzicijske ekonomije ipak biti nešto manji.
Korona kriza je posebno teško pogodila zemlje koje zavise o turizmu.
Na primer, u slučaju Slovenije, čiju je ekonomiju korona kriza takođe bacila na koljena, pad BDP-a u ovoj godini iznosiće, prognoziraju u Beckom institutu, 6,7 posto, a u Mađarskoj 6,5 posto.
Najmanju stopu pada BDP-a, samo dva posto, stručnjaci Bečkog instituta u ovoj godini prognoziraju samo Srbiji i Litvaniji.
Stvari bi se trebale radikalno preokrenuti u sledećoj godini. S prognoziranom stopom rasta BDP-a od pet posto, Hrvatska bi trebala zauzeti sam vrh lestvice tranzicijskih zemalja po brzini oporavka od korona udara. Istu stopu rasta u Beču prognoziraju i Crnoj Gori.
Ostale zemlje regije oporavljaće se nešto sporijom dinamikom, pa bi tako Slovenija i Srbija trebale da ostvare rast BDP-a od 4,5 posto, a Madarska od tri posto.
Najmanju stopu rasta privredne aktivnosti među zemljama srednje i jugoistočne Evrope u 2021. godini trebalo bi, prema tim prognozama, da ima Bugarska, samo 1,7 posto.