Kako se navodi, cena zlata je u poslednjih godinu dana skočila čak 30 odsto i doseže skoro 2.000 dolara za uncu.
Devizne rezerve Srbije iznose 13 milijardi evra, a zlato u tome učestvuje sa 1,6 milijardi. To je tačno 2.500 poluga od kojih je svaka teška dva i po kilograma.
- To vam daje sigurnost. Zlato je, u uslovima kada se situacija sa kursevima naglo menja i imate negativne posledice epidemije i deficite u mnogim zemljama, postalo ono za šta građani i investitori veruju da je sigurno - kažu iz ministarstva finansija.
Guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković rekla je da je Srbija svesno kupovala zlato.
- Vrlo svesno smo kupovali zlato, zato što ono što imate u hartijama, i u stranoj valuti, to nije nosilo ne samo pozitivnu kamatu, nego je koštalo imati novac. Živimo u vreme kada novac troši, a ne zarađuje - kazala je ona.
Prema njenim rečima, kupovina zlata značila je da ga vi smestite u svoj trezor i da imate nešto sigurno, čemu raste cena.
U Srbiji gram košta 8.700 dinara, a razlog za rekordne cene zlata leži u pandemiji, kaže broker Nenad Gujančić.
Posle Srbije u regionu najviše zlata ima Severna Makedonija skoro sedam tona, Slovenija tri, BiH skoro kao i Slovenija, Crna Gora ima založenu tonu za uzete kredite, a Hrvatska navodno ima "ništicu", jer je svo zlato prodala.
Amerikanci imaju najvise zlata, 8.407 tona i Nemci sa nešto vise od 3.400 tona, pa Italijani, Francuzi, Rusi i Kinezi.
Kako se navodi, raspadom SFRJ u trezoru je navodno ostalo 45 tona zlata koje je sukcesijom podeljeno među republikama bivše Jugoslavije.
Pet tona je poslato 2001. na doradu pa je prodato a šta se sa tim novcem desilo niko do danas nije otkrio.
Podseća se da izreku "nije sve u parama, ima nešto i u zlatnim polugama" koja se u vremenima obeleženim pandemijom pokazala kao neminovnost.