Džo Bajden je spreman da postane sledeći predsednik države, a njegova agenda budi nadu da će poboljšati finansije glasača i ojačati ekonomiju koju je nagrizao koronavirus.
Povećanje poreza za bogate, prošireno zdravstveno osiguranje i oproštaj studentskih zajmova bili su neki od projekata na listi obaveza kandidata Bajdena.
Ako bi republikanci zadržali kontrolu, njihova opozicija mogla bi smanjiti Bajdenove planove. Predsedništvo Bajdena i republikanski senat ograničili bi drugi podsticaj na oko 500 milijardi dolara, navodi se u belešci jednog investitora.
Bajden će morati da povuče svoj zakonodavni program bez demokratske većine, rekao je Stiven Mirov, partner kompanije za istraživanje politike koja savetuje institucionalne investitore. Ali Bajden još uvek ima načina da pomogne porodicama koje paze na svoj budžet izvršnom akcijom, dodao je on.
- Obećavam da ću biti predsednik koji neće deliti ljude - rekao je Bejden u govoru nakon što su objavljeni rezultati brojanja glasova na izborima u SAD.
Na primer, Bajden može da pokuša da utiče na politiku Federalnih rezervi da zatvori nejednakost u prihodima ili može da postavi oštar antimonopolski ton kako bi osigurao da potrošači ne budu pogođeni nepravednim cenama.
Neki demokratski senatori ranije su rekli da predsednik može otkazati studentski dug bez kongresne akcije.
Indirektno, administracija Bajdena i republikanski senat mogli bi zapravo dati dozu sigurnosti za kompanije koje razmišljaju o većem zapošljavanju u budućnosti. U podeljenoj vladi, Mirov je rekao da neće morati da brinu zbog novog seta poreskih zakona. Čini se da berze već beleže ovu mogućnost.
Ako je 2020. imala neku lekciju, to je da se mnogo toga može promeniti za malo vremena. Dakle, tačna vrsta postupaka Bajdenove administracije možda nije sigurna, ali evo šta se sada zna o onome što je Bajden obećavao u toku kampanje.
Bajden kaže da američke korporacije i njeni najbogatiji građani moraju da plate svoj „pošten deo“ poreza. Neki dobro potkovani Amerikanci već su planirali taj scenario.
Bajden predlaže da se stopa poreza na dohodak poveća na 39,6 odsto sa 37 odsto za ljude koji godišnje zarađuju više od 400.000 američkih dolara.
Bajden bi takođe utvrdio stopu poreza na dobit preduzeća sa 28 odsto, sa sadašnjih 21 odsto. Stopa na kraju Obamine administracije bila je 35%.
Bajden nije tražio dodatni „porez na bogatstvo“, za šta su se nekoliko primarnih rivala demokrata zalagali tokom predizbora.
Bajden želi da promeni poreska pravila oko kapitalne dobiti i nasleđa. Prema njegovim planovima, ljudima koji zarade više od milion dolara oporezivaće se kapitalna dobit po njihovoj uobičajenoj stopi dohotka, 39,6 odsto.
Porez na imovinu od 40 odsto takođe bi se primenio mnogo ranije. Trampov zakon o administraciji podigao je izuzeće sa 5 miliona dolara, a Bajden kaže da želi da ga vrati na „istorijske norme“.
Iako je Obamina administracija usvojila Zakon o pristupačnoj nezi (ACA), Bajden kaže da želi da nadograđuje program.
Bajden bi dodao javnu opciju u ACA. Ljudi ispod određenog prihoda automatski bi bili instalirani u javnu opciju bez premije. Bajden bi takođe smanjio pravo na negu na 65 godina.
Takođe bi preispitao pravila i proširio pravo na poreske olakšice namenjene pokrivanju troškova zdravstvenog osiguranja.
Izabrani predsednik planira da nadogradi program.
Bajden bi mogao da donese zakone koji potencijalno mogu da otklone navodne nedostatke ACA , ali to bi zahtevalo promene zakona koje bi, mogli da donesu samo Dom i Senat pod kontrolom demokrata.
Svi planovi za stanovanje Bajdena dolaze usred potencijalne krize oko zakupa. Milioni Amerikanaca duguju kiriju od 7,2 milijarde dolara, što je u proseku 5.400 dolara, predvideli su istraživači.
Uoči pandemije, Bajden je rekao da će ojačati zaštitu stanara i usvojiti račun prava vlasnika kuća i zakupaca.
Bajden želi da učini novčanu obavezu manje zastrašujućom za prve kupce poreskim kreditom od 15.000 američkih dolara. Isto tako, predsednik želi da doda više stambenih pogodnosti ljudima koji rade u javnom sektoru, kao što su nastavnici.
Novoizabrani predsednik takođe je obećao kredit za zakupce.
Čak i pre pandemije, američki dug od 1,6 biliona dolara studentskog zajma predstavljao je finansijsku krizu koja je uskratila sposobnost dužnika da kupe kuće, zasnuju porodice ili nastave karijeru po svom izboru.
Bajden je predložio oproštaj 10.000 USD studentskih zajmova; opraštanje duga izbrisalo bi saldo zajma za 30 odsto dužnika, prema jednoj analizi. Bajden bi takođe preuredio program otpuštanja duga koji je, kažu kritičari, pomogao premalom broju radnika u javnom sektoru.
Bajden takođe kaže da porodice koje zarađuju manje od 125.000 američkih dolara ne bi trebalo da plaćaju školovanje svog deteta na javnom koledžu. Prema njegovoj kampanji, ovo bi se odnosilo na oko 80 odsto porodica.