U to nije uračunato ono što pošalju nezvaničnim kanalima - preko prijatelja i autobusima ili što donesu lično. U Narodnoj banci kažu da je priliv deviznih doznaka bio veći nego prošle godine, ali i najveći od krizne 2008.
Evri, ali sve više i dolari, švajcarski franci i norveške krune, dolaze iz svih krajeva sveta. Iz zemalja u okruženju stižu autobusima ili u džepovima, a retko preko računa.
Mnogi građani priznaju da su godinama tako dobijali novac. Zbog provizija biraju da ne primaju novac preko računa. U menjačnici kažu da se sve više novac iz inostranstva šalje i preko agencija i da je taj promet 2018. bio veći za petinu.
- Primećeno je da je prošle godine došlo mnogo više novca iz inostranstva putem platnih institucija. Novac su većinom slali naši državljani svojim rođacima i prijateljima koji žive u Srbiji - kaže radnik u menjačnici Milan Tadić.
Voli i država naše rođake iz inostranstva jer njihove devizne doznake ublažavaju i državne minuse kakav je deficit platnog bilansa.
- Ovim mi jednim delom pokrivamo taj deficit i nismo prinuđeni da se na neki drugi način zadužujemo ili da prodajemo neke kompanije i privlačimo neke druge forme ulaza kapitala u zemlju – objašnjava profesor Beogradske bankarske akademije Zoran Grubješić.
Srbija je među deset zemalja koje imaju najveće devizne prilive od rođaka u inostranstrvu. Najdarežljiviji su rođaci iz Nemačke i Švajcarske, ali i Amerike i Rusije.