Direktne strane investicije u Srbiji su u prva tri kvartala 2017. godine povećane za impresivnih 12,9 odsto na godišnjem nivou, što ukazuje na ukupan priliv od 2,1 milijarde evra, navodi se u januarskom izveštaju bonitetne kuće Dun&Bradstreet (D&B).
Pročitajte i:
- To je oko 40 posto ukupnih direktnih stranih investicija u regionu zapadnog Balkana prošle godine - konstatuje ova bonitetna kuća, koju u Srbiji zastupa kompanija Bisnode.
Kako se ocenjuje, snažan rast investicija rezultat je dva glavna faktora: jačanja evropske ekonomije - što je doprinelo boljem poverenju investitora i ekspanziji investicija na periferiji EU, ali i napora koje je sadašnja vlast u Srbiji uložila u privlačenje SDI pomoću promotivnih aktivnosti, reforme komercijalnog okruženja i investicionih paketa prilagođenih za velike strane kompanije.
Ambasador Norveške doneo ODLIČNE vesti: Udvostručujemo ulaganja u Srbiju
Unapređenje komercijalnog okruženja u Srbiji je nastavljeno, a prema izveštaju Svetske banke o poslovanju za 2018. godinu, Srbija sada ima treće najbolje komercijalno okruženje na Balkanu i nalazi se na 43. mestu na svetu, što je napredak u odnosu na 47. mesto pre godinu dana i 91. mesto pre tri godine, podseća D&B.
Oblasti u kojima je Srbija ostvarila najbolje rezultate su izdavanje građevinskih dozvola (10. mesto na svetu) na osnovu niskih troškova i malog učešća birokratije; i prekogranična trgovina (23. mesto) na osnovu niskih troškova uvoza i izvoza kontejnera.
Takođe, napredak je ostvaren kod sledeća tri indikatora: pokretanje firme, prijava imovine i izvršenje ugovora, budući da su procedure postale jeftinije, brže ili i jedno i drugo.
U ovom kontekstu, jedina oblast gde postoje ozbiljni nedostaci jeste dobijanje priključka za električnu energiju (96. mesto), jer je to naporan proces koji traje četiri meseca i košta oko 12.500 dolara.
Važno za SVE GRAĐANE Srbije: Lična dokumenta JEFTINIJA za trećinu
U izveštaju se podseća i da su otpočeli radovi na brzoj pruzi koja povezuje Beograd i Budimpeštu, na deonici dužine 34,5 kilometara između Beograda i Stare Pazove.
Radove finansira kineska Eksim banka, a izvode dve kineske kompanije pod pokroviteljstvom kineske Vlade kao deo inicijative "Pojas i put". Krajnji cilj je uspostavljanje brze pruge između luke Pirej u Grčkoj, koja je u vlasništvu kineske kompanije China Ocean Shipping Company, i tržišta zapadne Evrope.