- U Srbiji, najvećoj ekonomiji u regionu Zapadnog Balkana, privredni rast je 2018. godine dostigao 4,2 posto, što je više od ranije projektovanih 3,5 posto. Ovaj rast je podstaknut potrošnjom i investicijama, delimično usled povećanja plata u javnom sektoru i penzija, te oporavka energetskog sektora nakon pada proizvodnje u 2017. - navodi se u izveštaju koji je danas predstavljen novinarima u Beogradu.
Svetska banka takođe napominje da ekonomski rast na Zapadnom Balkanu beleži ubrzanje sa 2,6 post u 2017. godini na 3,8 posto lani, uz projekciju da će on u proseku iznositi 3,7 procenata u ovoj i idućoj godini.
Međutim, ovakvi izgledi su podložni rastućim spoljnim i domaćim rizicima, uključujući geopolitičke i trgovinske sporove, te sporiji od očekivanog tempa strukturnih reformi, upozorava se u izveštaju i ocenjuje da je stoga potrebno ubrzavanje reformi.
Zemlje u regionu, kako se dodaje, sada imaju priliku da unaprede reforme kako bi ublažile ove rizike usred sve većih zahteva javnosti za većim ekonomskim mogućnostima.
Uprkos snažnijem rastu u 2018. godini, u regionu je otvoren manji broj novih radnih mesta, što odražava ograničenu dinamiku privatnog sektora, navodi se i precizira da je prošle godine u regionu otvoreno samo 96,000 radnih mesta, uglavnom u proizvodnji i uslugama, u poređenju sa 171,200 radnih mesta otvorenih 2017. godine.
Stopa nezaposlenosti je opala prošle godine, ali je i dalje visoka, posebno za žene i mlade. U nekim zemljama je pad nezaposlenosti proizašao iz povećane neaktivnosti radne snage i emigracije, a ne zbog novootvorenih radnih mesta, smatra Svetska banka.
- Kreatori politika u regionu treba da sprovedu reforme koje mogu da dovedu do održivog zamajca privrednog rasta koji stvara radna mesta - kaže Linda Van Gelder, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.
Brzorastuće kompanije, kako napominje, stvaraju najveći broj radnih mesta na Zapadnom Balkanu, ali takvih kompanija je malo, naročito u poređenju sa drugim malim tranzicionim ekonomijama u Evropi.
- Uklanjanje prepreka koje malim preduzećima otežavaju takmičenje na tržištu i rast otvorilo bi nove mogućnosti za ljude, i ohrabrilo bi preduzetništvo i inovacije, povećalo bi zapošljavanje i oslobodilo potencijal ljudskog kapitala ovog dinamičnog regiona - zaključuje Van Gelder.
U izveštaju se naglašava da zemlje koje su se opredelile za fiskalnu konsolidaciju beleže pad javnog duga, a da je očuvanje ovih rezultata od ključnog značaja.
U većini zemalja javni dug je i dalje visok, a javnom potrošnjom dominiraju veliki izdaci za plate u javnom sektoru i neciljana socijalna davanja. Stoga unapređenje efikasnosti i pravednosti javne potrošnje, kao i jačanje mobilizacije budžetskih prihoda ostaju prioriteti za zemlje Zapadnog Balkana, navodi se u saopštenju Svetske banke.
U tom kontekstu, a prema navodima izveštaja, od vitalnog je značaja za zemlje Zapadnog Balkana da unaprede reforme usmerene na povećanje produktivnosti, stimulisanje rasta i otvaranje radnih mesta.
U izveštaju se razmatraju opcije politika u oblastima kao što su politika konkurentnosti; oporezivanje; diversifikacija finansijskog sektora; i ekonomska povezanost.
Izveštaj takođe razmatra izazove ljudskog kapitala u regionu. Ukoliko ostanu nerešeni, ovi izazovi će ozbiljno ograničiti izglede za rast i smanjenje siromaštva.
Na primer, ulaganje u rani razvoj dece bi pomoglo poboljšanju rezultata u osnovnom i srednjem obrazovanju, a takođe bi opremilo učenika veštinama koje poslodavci traže.
Bolje usmereni programi socijalne pomoći bi pomogli siromašnim i ugroženim domaćinstvima da se zaštite od šokova, dok bi efikasniji zdravstveni sistemi pomogli u suzbijanju rasta hroničnih nezaraznih bolesti i smanjenju troškova koje građani iz svog džepa izdvajaju za zdravlje, zaključuje Svetska banka.