Zaduženi u "švajcarcima" očekivali su u ponedeljak bar okvirno rešenje svog problema, ali drugi sastanak sa bankarima, pod patronatom države, nije bio uspešan. Bankari, kako nezvanično saznajemo, "računaju" na otpis dela glavnice, ali to ne nude svima. Glavnica bi bila smanjena onima koju su uzeli do 50.000 evra, što je oko 70 odsto zaduženih. Banke su spremne da na sebe preuzmu deo tog troška, ukoliko i država to učini.
U rešavanju ovog problema, banke računaju na značajnu finansijsku "injekciju" od države. Od oko 100 miliona evra očekivanog "troška", država bi pokrila do 30 miliona, a ostatak same banke. Zaduženi se, međutim, pitaju šta će biti sa dugovima onih koji su uzeli tek nekoliko stotine evra veći kredit. Da li će i oni moći da dobiju pravo na otpis dela glavnice do "granice" koje su banke predložile, odnosno do 50.000 evra.
U Srbiji se trenutno otplaćuje 16.800 kredita indeksiranih u švajcarskoj valuti. Poslednji dostupni podaci o stambenim kreditima u francima su iz januara 2018. godine, kada su otplaćivana 17.684 ovakva kredita, sa preostalim dugom od 77 milijardi dinara, odnosno 650 miliona evra.
Tada je Kreditni biro objavio da je najviše stambenih zajmova u "švajcarcima", čak 61,9 odsto, uzeto u visini od jedan do pet miliona dinara, što je prema tadašnjem kursu, do 42.000 evra. Oko petine ukupnih kredita u "švajcarcima" uzeto je u većoj vrednosti - od 42.000 evra do 84.000 evra. Broj kredita iznad tog iznosa je 1.280.
U Udruženju CHF nisu želeli da iznose detalje sastanka, niti da komentarišu "zacrtavanje" granice za delimični otpis duga na iznos zajma od 50.000 evra.
- Čekamo da banke daju svoj predlog zakona, onako kako ga oni vide. I još nije izvesno da će se postići saglasnost za neku konačnu verziju zakona - prokomentarisala je kratko po okončanju sastanka u ponedeljak Jelena Pavlović, članica Upravnog odbora Udruženja CHF.
Novi sastanak, kada Udruženje dobije detalje bankarskog predloga ovog zakonskog rešenja, biće zakazan za danas po podne ili sutra ujutru.
SVAKO MOŽE DA TUŽI
Sistemsko rešenje, koje bi kroz najavljeni "leks specijalis" rešilo problem zaduženih u švajcarskim francima ne bi trebalo da spreči bilo kog dužnika da, ukoliko smatra da treba - tuži banku. Za to su se, od starta, zalagali i predstavnici zaduženih. Koliko je to po volji banaka, i kako će da izgleda konačna verzija specijalnog zakona, tek ostaje da se vidi narednih dana.