Posle prva dva moratorijuma u otplati dugova bankama, za treći za koji su preduzeća i fizička lica mogla da se prijavljuju do početka ovog meseca, bilo je mnogo manje interesovanja. Prema podacima Narodne banke Srbije do 1. aprila oko 34.000 dužnika dobilo je pravo da odloži obaveze.
Kako u NBS kažu, prema poslednjim raspoloživim podacima do 31. marta, ukupan broj dužnika koji su prihvatili upućena obaveštenja banaka i koji su uputili zahteve je više od 53.000. Od tog iznosa, kako kažu, odobreno je 64 odsto zahteva. Od ukupnog broja dužnika koji su prihvatili obaveštenja i uputili zahteve na sektor stanovništva odnosi se 87 odsto, zatim na sektor pravnih lica pet odsto, dok ostalih osam procenata čine preduzetnici i poljoprivrednici.
Dok je kod prva dva moratorijum od marta do maja, i od jula do septembra, važilo pravilo prijave po automatizmu, kod trećeg sa posebnim uslovima, dužnik je morao sam da aplicira. U Centralnoj banci smatraju da to nije bio razlog manjeg odziva za moratorijum tri, već očekivano stanje u kontekstu brojnih ekonomskih mera podrške od nastupanja vanredne zdravstvene situacije u zemlji.
- Potrebno je imati u vidu da su olakšice usvojene u decembru prošle godine, usledile nakon što su građanima i privredi već omogućena dva opšta moratorijuma, pre svega preventivnog karaktera - objašnjavaju u Centralnoj banci. - Konkretne olakšice su naime opredeljene tako da, s jedne strane, predstavljaju adekvatnu podršku dužnicima koji su pogođeni pandemijom i nisu u mogućnosti da izmiruju svoje obaveze, odnosno mogu imati poteškoće u izmirivanju obaveza, a s druge strane da ne dođe do narušavanja finansijske discipline.
Treći zastoj u otplati kredita, minusa ili duga po karticama, za koji je prijava trajala od decembra prošle godine, bio je namenjen svima sa poteškoćama u otplati obaveza,a čija je kreditna istorija pre pojave pandemije bila uredna. Kome je odobren zahtev za pauzu, može da odloži rate na šest meseci.
Najveći broj zahteva odnosi se na gotovinske kredite, oko dve trećine od svih zahteva - kažu u Udruženju banaka Srbije.
- Veće interesovanje za moratorijum pokazuje privreda, gde je oko 2,8 odsto firmi zatražilo odlaganje. Kod građana je taj udeo svega 1,2 procenta.