Nedavna istraživanja na Zapadu su pokazala da je čak 87 odsto mladih konzumenata spremno da izdvoji i više novca za neki proizvod samo ako je kompanija od koje kupuju prepoznata kao društveno odgovorna.
Objašnjenje ovog fenomena koji naprečac osvaja svet vrlo je jednostavno - mladim generacijama potrošača danas je mnogo važnija reputacija i ponašanje kompanije nego cena proizvoda!
Istovremeno, svetski trendovi pokazuju da mladi ne žele da zasnuju radni odnos u kompaniji koja se prema zajednici u kojoj posluje ponaša neodgovorno i da će pre izabrati da budu nezaposleni i jedva sastavljaju kraj sa krajem nego da postanu deo kompanije koja na bilo koji način nanosi štetu društvu.
ORGANIZACIJA BOJKOTA KOMPANIJE PREKO DRUŠTVENIH MREŽA
Pomenuta studija je pokazala da bi 76 procenata ispitanih odbilo da kupi proizvode kompanije čija poslovna politika nije u skladu sa njihovim uverenjima. Nije retkost ni da se potrošači poslednjih godina organizuju preko društvenih mreža i masovno bojkotuju kompanije koje recimo zagađuju životnu sredinu ili eksploatišu dečiji rad.
Ovakve situacije desile su se i u Srbiji, a jedna od njih, izazvana postavljanjem takozvanih "anti homeless spikes", odnosno "šiljaka protiv beskućnika", izazvala je pravu buru u javnosti krajem prošle godine.
Naime, revoltirani postupkom kompanije Springfild i postavljanjem šiljaka ispred izloga prodavnice u centru Beograda, potrošači u Srbiji su pozivali na bojkot kompanije, a organizovano je čak i okupljanje ispred sporne prodavnice.
Dovitljivi sprski potrošači čak su na šiljcima koje je kompanija postavila ostavljali odeću ostavljaju namenjenu upravo beskućnicima pod nazivom "Budimo humani, kada Springfild nije. Kome treba neka uzme, ko ima neka donese".
Nehumano tretiranje životinja, zloupotreba radne snage, samo su neki od vidova ponašanja kompanija koje potrošači itekako znaju da sankcionišu. Koplja potrošača i društveno neodgovornih kompanija decenijama se najviše lome oko zaštite životne sredine.
Kompanija koja želi da bude dobar komšija koristiće obnovljive izvore energije za svoje aktivnosti odnosno materijale i sirovine manje štetne po čovekovu okolinu.
Takođe će bez kompromisa poštovati standarde ekološke proizvodnje i upravljanja otpadom. Ostale društveno odgovorne kompanije - koje se ne bave proizvodnjom - favorizovaće pri tome poslovne partnere koji promovišu iste vrednosti.
A da kupac kao krajnji korisnik sve to primeti i nagradi, činjenjica je koju trendovi i istraživanja nedvosmisleno pokazuju.
Visoko se vrednuju i kompanije koje ulažu u zajednicu i pomažu rešavanje nekog društvenog problema trudeći se da aktivno doprinesu boljoj atmosferi za život građana države u kojoj posluju.
Društveno odgovorno poslovanje je ušlo na velika vrata u Srbiji i predstavlja segment poslovanja na koji se sve više obraća pažnja.
Iz tog razloga Privredna komora Srbije pozvala je kompanije i organizacije da se prijave na konkurs za Nacionalnu nagradu za društveno odgovorno poslovanje Đorđe Vajfert za 2018. godine.
Priznanje PKS dodeljuje bijenalno sa ciljem promovisanja i unapređenja principa i prakse društveno odgovornog poslovanja. U proteklih 12 godina učestvovalo je više od 350 kompanija i organizacija, a nagrađeni su najbolji koji u poslovanju uspešno primenjuju ključne principe društvene odgovornosti i strateški su opredeljeni i posvećeni vrednostima društveno odgovornog i održivog poslovanja.
Više informacija o Nacionalnoj nagradi možete pročitati OVDE.