Porastom potrošnje povećava se i količina otpada koji ostavljamo za sobom. Prošle godine u Srbiji je stvoreno 12 miliona tona otpada, a to je 50 odsto više nego pre deset godina. I dalje se preradi zanemarljiva količina otpada - tek oko 10 odsto.
Više od polovine ukupnog otpada, sedam miliona tona, nastaje sagorevanjem fosilnih goriva za proizvodnju struje. Sve više je i komunalnog otpada. Prošle godine u naseljima je nastalo 200.000 tona. Najveći deo otpada odlazi na neuređene deponije.
Filip Radović, direktor Agencije za zaštitu životne sredine Srbije, kaže da je misija da se u narednom periodu redefiniše postojeći mehanizam kako bi se kompanijama lakše omogućili resursi i to je ono što se naziva zelenom digitalizacijom. Prema njegovim rečima potrebno je da se sredstva koja se stvore od naplate ekoloških taksi upotrebe u onom pravcu kojem bi se zadovoljili kapaciteti reciklažne industrije Srbije.
- Srbija danas nedovoljno ulaže u reciklažu automobila i to je nešto na čemu ćemo raditi - poručuje Radović.
Od 13 milijardi dinara, koliko je prošle godine naplaćeno od ekološke takse, svega tri milijarde potrošeno je namenski za pomoć reciklažnoj industriji.
Siniša Mitrović, rukovodilac Centra Privredne komore Srbije za cirkularnu ekonomiju, ističe da ne mogu da se dovode investitori iz celog sveta u proizvodnju guma, automobilsku industriju ili elektroindustriju, a da ne zna šta ćete s tim otpadom.
- U ovom trenutku postoje kompanije koje ne mogu da rešavaju pitanje svog otpada. Država mora da odvoji deo svojih fondova podsticaja za nove investicije u tretman otpada u Republici Srbiji - poručuje Mitrović.
U Srbiji se oko hiljadu kompanija bavi preradom otpada. Aleksandar Milović iz Eko unije iz Stare Pazove razvoj firme vidi kroz ulaganje u reciklažu.
- Jedna od investicija jeste i javno privatno partnerstvo sa lokalnim samoupravama po pitanju sklanjanja brda deponija. U pitanju je postrojenje koje bi od niskokvalitetnog materijala, to jest otpada, prerađivanjem proizvodilo sintetičkih gas. Taj gas bi se koristio kako za energiju tako i za vodonik i i za toplotu - objašnjava Milović.
Dodaje da je drugi projekat livnica u Staroj Pazovi, ali su im ozbiljne kočnice komercijalne banke koje ne prepoznaju sektor reciklaže po pitanju investiranja.
Firme koje se bave reciklažom zbog nedostatka sistema sakupljanja često uvoze otpadni metal, drvo, papir, a neke sekundarne sirovine koje bi mogle da se prerade se izvoze.