Repriza "lockdowna" iz marta i aprila, naime, za ogroman bi broj kompanija, upozoravaju ekonomisti i preduzetnici, najverovatnije značila i stavljanje ključa u bravu, nezaposlenost bi dostigla rekordne nivoe, a nacionalna privreda bi doživela slom, dok bi se država našla na rubu bankrota. Stoga preduzetnici upozoravaju kako bi novi "lockdown" bio najgore rešenje, piše hrvatski portal Index.hr.
Novi karantin je najgora opcija
- Ne, nikako! Još jedan "lockdown" od nekoliko meseci i mi smo gotovi. To bi bila najgora opcija, naše kompanije jednostavno nemaju novca da mogu izdržati još jedno zatvaranje privrede. A ni država nema novca za tako nešto - upozorava suosnivač udruženja Glas preduzetnika Hrvoje Bujas.
- Hrvatska ne bi izdržala još jedan "lockdown", njena je privreda previše zavisna o potrošnji, turizmu i trgovini, a novo zatvaranje bilo bi katastrofalno kako za većinu ekonomskih deelatnosti, tako i za školstvo, zdravstvo i proračune države i lokalnih jedinica - kaže i upravnik Westgatea Denis Čupić.
Dodaje kako i podaci iz proletnog "lockdowna" dovoljno jasno pokazuju kakve su bile i kakve bi mogle biti posledice zaustavljanja najvećeg dela privrednih aktivnosti u zemlji.
Hrvatska među najpogođenijima korona krizom u EU
Tako, na primer, podaci državne statistike za drugo tromesečje - u kojem je april, a u nekim delatnostima i deo maja, bio u znaku "zaključavanja" privrede - pokazuju da je Hrvatska imala pad privrede od čak 15,1 posto u odnosu na isti period prošle godine po čemu spada među članice EU koje su najpogođenije korona krizom. Potrošnja domaćinstava u istom se razdoblju srušila se 14 posto, investicije su potonule 14,7 posto, dok se izvoz roba smanjio 10,9 posto, a usluga čak 67,4 posto. Snažno je pao i uvoz pa je u drugom ovogodišnjem tromesečju uvezeno za četvrtinu manje robe nego u drugom prošlogodišnjem kvartalu, a usluga čak 42,5 posto manje.
Lošim brojkama tu nije kraj. U aprilu, dok je trajao "lockdown", industrijska je proizvodnja, prema podacima DZS-a, pala 11 posto u odnosu na isti mesec prošle godine. Istovremeno, promet u trgovini na malo urušio se 25,5 posto, dok se opšti nivo maloprodajnih cena smanjila 0,2 posto. Pala je i potrošnja električne energije pa je, kako pokazuju novi podaci Eurostata, u aprilu potrošeno 10,3 posto manje struje nego u istom meesecu prošle godine, što je pre svega posledica zatvorenih kancelarija, hotela i ugostiteljskih objekata.
Jedino što je i u vreme "lockdowna" poraslo bile su nezaposlenost i državna potrošnja. Naime, u aprilu ove godine, kako pokazuju podaci državne statistike, Hrvatska je imala 21,5 posto više nezaposlenih nego u istom mesecu prošle godine, što je posledica otpuštanja radnika u delu hrvatskih kompanija u vreme karantina. S druge strane, državna je potrošnja u drugom kvartalu porasla 0,7 posto, što je rezultat primene mera za očuvanje radnih mesta i ostalih pokušaja vlasti da u korona krizi spasi što se može spasiti od privrede.
Ekonomije zapadnog tipa ne mogu dugo izdržati "lockdown"
"I ovo iskustvo pokazuje da ekonomije zapadnog tipa ne mogu dugo izdržati karantin. S obzirom na strukturu hrvatske privrede, koja je uglavnom uslužnog karaktera, novi bi "lockdown" imao devastirajuće posledice i tu bismo već mogli govoriti o slomu. Nemojmo zaboraviti da je "lockdown" na proleće doveo do velikog rasta proračunskog deficita i javnoga duga u evropskim zemljama, pa tako i u Hrvatskoj, a neke je zemlje bacio na sam rub bankrota", objašnjava Željko Lovrinčević iz zagrebačkog Ekonomskog instituta.
Hrvatska je, srećom, izbegla takav najcrnji scenario, što dobrim delom može zahvaliti i kakvoj-takvoj turističkoj sezoni, ali to ne znači da je situacija dobra. Naprotiv, smatra Lovrinčević, još jedno "zaključavanje" ili karantin imalo bi katastrofalne posledice. Šanse za spas hrvatske privrede u nadolazećim, teškim mesecima Lovrinčević vidi u građevini i, donekle, poljoprivredi, budući da bi rast te dve delatnosti mogao ublažiti pad hrvatske privrede u ovoj godini.
Novi karantin niko ne očekuje, ali nisu isključeni neki njeni elementi
Dodaje i kako niko u ovom trenutku ne može predvideti kretanje koronavirusa, ali ne veruje da će se ni Hrvatska ni druge zemlje odlučiti za tako radikalan potez kao što je ponovno "zaključavanje" privrede. Doduše, ne isključuje mogućnost da se pojedini elementi karantina, poput ograničavanja slobode kretanja, pa čak i zatvaranja pojedinih delatnosti, primene u pojedinim regijama koje će koronavirus na jesen i zimu najteže poharati, ali smatra da bi tako nešto bila samo krajnja opcija, i to za razmerno mala područja, žarišta, a nikako za velike gradove ili cele zemlje. I u tom slučaju, dodaje, neophodna bi bila financijska pomoć EU. On upozorava i na nedostatak ujednačene politike EU prema korona krizi, zbog čega posledice trpi i hrvatska privreda.
"EU definitivno nedostaje zajednička politika oko mera za borbu protiv koronavirusa. Nedostatak te zajedničke politike preliva se i na privredu, što se onda vidi, na primer, u prometu. Ta neusklađenost politika nanosi velike štete nacionalnim ekonomijama, jednake onima koje je naneo sam virus", upozorava Lovrinčević.
I Čupić smatra da bi naglasak trebao biti na doslednijem sprovođenju epidemioloških meera, a ne na mogućnosti uvođenja novog karantina.
"Potrebno je kvalitetnije sprovoditi mere koje već imamo, pout opreza u društvenim kontaktima, veće higijene, nošenja maski i dezinfekcije. Te se mere pokazuju delotvornim u borbi protiv koronavirusa. U svakom slučaju, bolje su od "lockdowna"", poručuje Čupić.
Preduzetnici se žale da im je proletni "lockdown" već naneo ogromnu štetu
Preduzetnici podsećaju i da im je "zaključavanje" privrede nanelo priličnu štetu u poslovanju. Već i to je, ističu, dovoljan argument protiv novog "lockdowna".
U vreme karantina požeška drvna industrija Spin Valis, kaže čelni čovek Zdravko Jelčić, zabeležila 20 do 25 posto manji promet. Nakon "otključavanja" privrede i okretanja novim kupcima šteta je uglavnom nadoknađena, ali novi karantin bi naneo nove gubitke.
"Novi "lockdown" bi bio katastrofa. Sad već imamo bogato iskustvo s korona virusom, radi se i na pronalasku vakcine pa ne očekujem da bismo ušli u novi karantin", kaže Jelčić.
Ni u špediterskoj kompaniji Primaco ne žele razmišljati o potencijalnom novom "lockdownu" i posledicama koje bi on naneo kako njihovu poslovanju, tako i hrvatskoj privredi u celini. Čelni čovjek Primaca Petar Šimić kaže da su u vreme proletnog "lockdowna" imali pad prihoda od oko 23 posto, njihovi su kamioni u jednom trenutku čak morali i stati, a vozači su morali ići u izolaciju. Otkako su uslovi poslovanja olabavljeni, kompanija ima rast prihoda i sada očekuju da će godinu zaključiti s oko 10 posto manjim prihodima nego prošle godine. I to već dovoljno govori koliko ih je koštao karantin.
"Novi "lockdown" bi bio jako loš scenarij", zaključuje Šimić.
Ne iznenađuje stoga što i iz vlade stalno poručuju kako u Hrvatskoj neće biti novog "lockdowna". Novi bi karantin bio prava giljotina za hrvatsku privredu koje je korona kriza već snažno udarila. Ipak, podaci o kretanju korona virusa ne idu u prilog. Zato će vladajući, poručuju stručnjaci, morati balansirati između mera za očuvanje zdravlja građana i onih koje će ekonomiji omogućiti opstanak. Kako sada stvari stoje, to će biti pravi hod po žici.
Do kraja godine slede novi otkazi i smanjenje plata
Kojom god se brzinom u nastavku godine bude razvijala korona kriza, a što će, već sada je jasno, u velikoj meri zavisiti o kretanju korona virusa i sposobnosti pronalaska leka i vakcine, izvesno je da Hrvatsku čekaju teška vremena. Na to, uostalom, upućuju i podaci o 50.000 radnih mesta koje je korona kriza izbrisala u prvom naletu. Ako je suditi po najavama poslodavaca okupljenih u udruženju Glas preduzetnika, mnoge će kompanije na jesen morati staviti ključ u bravu. Još više njih morat će otpuštati, a brojni će se radnici naći pred izborom - gubitak posla ili smanjenje plate.
U javnom sektoru na snazi je, čini se, "zamrzavanje" plata, odnosno odustajanje od prošlogodišnjih dogovorenih povišica dok se situacija s korona krizom ne smiri.
U nastavku godine, kako to predviđaju ekonomisti, može se očekivati rast nezaposlenosti, iako niko u ovom trenutku ne može proceniti s kolikim brojem nezaposlenih bi se mogao dočekati kraj godine. To će, naime, zavisiti ne samo o kretanjima u Hrvatskoj nego i o zbivanjima u njenim vodećim privrednim partnerima, poput Italije, Nemačke, Austrije ili Slovenije, s kojima je hrvatska privreda vezana pupčanom vrpcom, a koje je korona kriza takođe bacila na kolena.
Među glavnim potencijalnim gubitnicima u narednom razdoblju analitičari obično navode uslužne delatnosti, kako turizam, tako i osobne i poslovne usluge. Problemi čekaju i trgovinu, s obzirom na to da su potrošači u kriznim vremenima znatno oprezniji u trošenju novca. U tom poslovnom bazenu, po svemu sudeći, mogu se tražiti i novi kandidati za tržište rada.
Pravi oporavak tek 2023. godine
Pitanje je i koliko će dugo trajati kriza koju je izazvao korona virus. Lovrinčević je ranije kazao da je već sada jasno da ona neće biti tako kratka kako se na početku pandemije mislilo. U hrvatskom slučaju, dodaje, mogla bi biti dublja i dugotrajnija, a oporavak će trajati godinama.
"Tek krajem 2023. mogli bismo se vratiti na nivo na kojem smo bili krajem 2019. godine", smatra Lovrinčević.
Naravno, i to će zavisiti o kretanju samog virusa i odgovoru na njega.