Nema sumnje da je pandemija korona virusa imala katastrofalan uticaj na turističku industriju. Globalni sektor izgubio je 320 milijardi dolara u prvih pet meseci ove godine i otpustio više od 120 miliona radnika, rekao je šef Ujedinjenih Nacija u avgustu.
Međutim, nemaju svi negativan stav o trenutnom stanju putovanja.
- U vazduhoplovstvu uvek postoji kriza - kaže dr Kersten Benz, profesor za vazduhoplovni menadžment na Frankfurtskom univerzitetu i bivši glavni komercijalni direktor "Austrian Airlinesa".
- Poremećaji su normalni. Obično imamo dve dobre, pa dve loše godine. Ali posle svake krize uvek sledi oporavak. Morate biti spremni na povratak potražnje - rekao je on za "Independent".
- Aerodromi su danas mali gradovi po svom obimu - kaže Ti Osbaug, arhitekta i globalni lider u Genslerovoj vazduhoplovnoj praksi.
- Budućnost aerodroma je da će oni preuzeti funkcije koje robusni grad obuhvata. Medicinske ustanove, rehabilitacioni centri, velnes ponuda i teretane postaće norma u objektima koji idu napred - dodao je.
- Aerodromi će postati praktičniji, neće biti veći - kaže arhitekta Osbaug - Koristiće tehnologije poput veštačke inteligencije i biometriju za praćenje kvaliteta vazduha.
Smatra da izgradnja većih terminala nije realna, niti potrebna.
Dizajn većih aerodroma obično nije ekonomski praktičan, dodaje Osbaug i ističe da su aerodromi ogromne zgrade, ali da veliki deo njihovog prostora nije dovoljno iskorišćen sigurnosnim funkcijama.
- Maksimalno korišćenje celokupnog raspoloživog prostora je način na koji aerodromi mogu preorganizovati prostor bez dramatičnih promena- kaže on.
U budućnosti bi aerodromi mogli da šire svoje otvorene prostore.
- Aerodromi su definisani masivnim zatvorenim prostorima. Kako objekat prelazi u otvoreni koncept, mogu se uvesti nove otvorene prostorije. Neiskorišćeni prostori mogu da se pretvore u bašte - objasnio je Osbaug.
Upotreba aplikacija je jedan od načina na koji se aerodromi prilagođavaju pandemiji korona virusa, piše "Independent".- Aerodromi već primenjuju aplikacije za ličnu identifikaciju i prijavu, proveru torbi, proveru temperature, kupovinu i zakazivanje parkiranja - kaže arhitekta.
- Putnici bi mogli da se prijave za svoje letove kod kuće, a na aerodromu samo da prođu kroz bezbednosnu proveru. Na taj način ljudi bi provodili znatno manje vremena na aerodromu - zaključio je Osbaug.