Uvodi se "hrvatski KURZARBEIT"? Komšije vode ozbiljne pregovore: Radna mesta ugrožena
Hrvatsko udruženje poslodavaca i vlada vode intenzivne pregovore o novoj šemi pomoći privredi i očuvanju radnih mesta nakon što se potroše sredstva iz postojećeg paketa državnih stimulacija, kako bi kompanije preživele krizu.
PREDSEDNIK SRBIJE OBIŠAO RADOVE NA IZGRADNJI PETLJE BATAJNICA: Vrednost radova iznosi 9,6 miliona evra (FOTO)
DA LI VAM JE UPLAĆENO 100 EVRA? Mnogi građani primili su ČUDNU PORUKU OD BANKE
Investirali na vreme da ne bi upali u krizu: Šta je spasilo rusku valutu od propadanja?
Pregovara se o uvođenju državnog finansiranja skraćenog radnog vremena po uzoru na nemački program državnih naknada za skraćeno radno vreme, Kurzarbeit, koji se pokazao izuzetno efikasnim u zaštiti tržišta rada tokom krize 2009. godine.
Detalji o novim merama Hrvatske Vlade mogli bi da budu poznati već ove nedelje.
Navodi se da ima više razloga zbog kojih će Hrvatska sa postojećih mera finansijske podrške preći na svoju verziju slavnog nemačkog programa.
Prvi razlog leži u tome što su do sada potrošene dve trećine novca za pomoć preduzetnicima tokom pandemije, a ostatak će biti potrošen do kraja juna.
Nakon toga država više neće imati tako izdašne fiskalne kapacitete za podupiranje preduzetnika, a vrlo je moguće da će se ekonomska kriza tek tad oteti kontroli.
Drugi razlog može se tražiti u činjenici da je podrška skraćenom radnom vremenu postala perjanica programa finansiranja oporavka Evropske unije, koji je nedavno dogovoren, a težak je ukupno 500 milijardi evra.
Od tog novca, čak bi petina (100 milijardi) trebalo da ode na razne evropske verzije Kurzarbeit-a, pa je stoga hrvatsko pridruživanje panevropskoj akciji zaštite tržišta rada sasvim očekivano.
U osnovi, Kurzarbeit omogućava poslodavcima da zaposlene pošalju kući, odnosno da im drastično smanje broj radnih sati, dok država tim radnicima sa skraćenim radnim vremenom nadoknađuje veći deo izgubljenog prihoda.
Na taj način radnici ostaju zaposleni, a kompanije se ne dovode u situaciju gubitka školovane i vešte radne snage koju bi, u slučaju oporavka ekonomskih aktivnosti, teško nadomestili.
Fond za razvoj ODOBRIO 399 MILIONA dinara kredita za likvidnost
Premijerka otkrila KO NEĆE DOBITI STO EVRA: Svi moraju da poseduju jednu karticu, inače ništa od para
Italijani dobijaju bonus 500 EVRA ZA ODMOR U SVOJOJ ZEMLJI: Letovanje može da poskupi 20 odsto
U ovim zemljama se uvodi radna nedelja od četiri dana: Da li je ovo način da se stvari poboljšaju na duži rok?
Granica otvorena: Hrvati ponovno idu u šoping u Srbiju