Ove godine, gazde stanova za rentiranje dodatno su podigle cene, nakon najveće krize tokom marta i aprila, prema iskustvu nekih podstanara. Doduše, bilo je i onih koji su se odrekli zarade od iznajmljivanja na neko vreme, svesni situacije, te su svojim vernim podstanarima "oprostili" kiriju za mesec ili dva.
Ipak, iz nedelje u nedelju slušamo kako se vlasnici stanova sve više "bahate" kada je reč o cenama izdavanja, i to ne samo kod nas. Stanovnici Berlina imaju veliki problem s gazdama nekretnina, jer su gradske vlasti ograničile cenu zakupa, ali im stanodavci sada dodatno naplaćuju nameštaj, poput šporeta ili fotelje.
Ako se osvrnemo na naše i komšijsko "dvorište", primetićemo da je Zagreb sada već tradicionalno dosta skuplji od Beograda, čemu je svakako doprineo ulazak u EU. Štaviše, te godine (2013) kada je Hrvatska ušla u Uniju, Zagreb je prema statistici bio najskuplji grad u EU za prosečnog građanina.
Expatistan.com, sajt koji poredi troškove života u svim svetskim gradovima, dao je ocenu da je Zagreb na krupnom planu skuplji od naše prestonice 21 odsto. Detaljnije, to izgleda ovako: hrana je skuplja 15%, održavanje i uređenje kuće 26 odsto, prevoz 36 odsto, lična nega 18 procenata, zabava - 12 odsto.
Međutim, ono što je u Zagrebu jeftinije nego u Beogradu, i to za 12 odsto, jeste garderoba. Ukupna ocena, kao i pojedinačne, proizlazi iz 870 cena uzetih u obzir i 78 stanovnika obe zemlje.
Čuveno pitanje: da li je starije jaje ili kokoška, može se primeniti u ovom kontekstu, jer uglavnom nije pitanje prihoda koliko rashoda i njihovog odnosa. Poređenje plata u regionu ima smisla samo ako su cene u državama iste, ali ne i ako se dosta razlikuju.
Na primer, već smo ustanovili da je hrvatska prestonica skuplja od srpske u gotovo svemu, a takav je slučaj i sa nekretninama. Nedavno smo pisali o tome da kvadrat stana za prodaju u Dubrovniku ne ide ispod 4.000 evra, a sada poredimo stanove od 55-60 m2 za izdavanje: prosečna cena u Zagrebu je 568 evra, dok je u Beogradu 300 evra.
Tamo se trenutno, kao i kod nas, za rentiranje najviše nude stanovi od 40 do 70 kvadratnih metara. Ipak, iako ova cena deluje kao visoka za naše standarde, ta cifra je zapravo 6 odsto niža u odnosu na proleće 2020. i 2% viša u poređenju sa avgustom ove godine. O zvaničnim podacima sa sajta Njuškalo pisao je Poslovni dnevnik.
Na godišnjem nivou, cene zakupa stanova su pale za 12 odsto u Zagrebu. I tamo one variraju u zavisnosti od kvarta, mada je Zagreb prilično manji od Beograda, ali ne idu ispod 350 evra za stan od 40 m2.
Ta cena se odnosi na "manje popularan deo grada", dok kod nas po toj ceni možete iznajmiti istu kvadraturu na, recimo, Novom Beogradu. To ne znači nužno da ćete je lako naći, ali moguće je. Zavisi i od toga da li je stan nov, sređen, na kom je spratu.