ZAPOSLENI IMAJU PRAVO NA GODIŠNJI ODMOR OD NAJMANJE 20 RADNIH DANA: Ali, šta je sa onima koji su se tek zaposlili?

Sezona godišnjih odmora je u punom jeku, pa je često pitanje zaposlenih kada mogu da iskoriste svoje pravo na odmor. Zakon kaže da u toku kalendarske godine zaposleni imaju pravo na godišnji odmor od najmanje 20 radnih dana. Međutim, šta sa onima koji su se tek zaposlili?

Osobe koje su se tek zaposlile pravo na godišnji mogu da koriste nakon mesec dana neprekidnog rada od dana zasnivanja radnog odnosa. Ali, bez obzira na postojanje ovog prava, ukoliko zahtev za odmor podnesete nakon 30 dana rada, to ne znači da možete odmah i da započnete odmor. Dakle, poslodavac nije obavezan da odmah u tom trenutku prihvati zahtev.

On je dužan da zaposlenom obezbedi godišnji odmor, ali prvo sagledava potrebe organizacije posla. Ako je više kolega u tom periodu na godišnjem odmoru, moraćete da sačekate dok se oni ne vrate, kako bi organizacija posla tekla uobičajeno.

Za računanje dana za korišćenje godišnjeg kod novozaposlenih, poslodavac uzima vreme koliko će on ukupno raditi u toku kalendarske godine, odnosno gleda se na koliko meseci je dobio ugovor.

Primera radi, ako zaposleni ima ugovor na određeno vreme u trajanju od devet meseci, a posle mesec dana podnese zahtev za odmor, njemu poslodavac utvrđuje pravo na 9/12 srazmernog godišnjeg odmora, iako je u tom momentu zaposleni odradio samo 1 mesec. U ovom slučaju on odmor bukvalno koiristi unapred za mesece koje će tek odraditi.

Zakonski minimum od 20 radnih dana uvećava se na osnovu uslova rada, radnog iskustva, stručne kvalifikacije, doprinosa na radu, pa tako sa početnih 20 dana odmora, možete izaći na više.

Minimum od 20 radnih dana odmora uvećava se na osnovu

• radnog iskustva (za 5 godina radnog iskustva dodaju se 3 radna dana na zakonski minimum, za 10 godina iskustva4 radna dana)
• složenosti poslova (poslovi za koje se zahteva srednja stručna sprema dodaju se 2 radna dana, a za poslove koji traže visoku stručnu spremu 4 radna dana)
• doprinosa na radu (rukovodioci odlučuju da li zaposlenom pripada ovo pravo)
• uslova rada (rad na terenu i rad sa strankama mogu da povećaju godišnji odmor za nekoliko dana)
• brige o maloletnom detetu ili starijem članu porodice

Odmor se može koristiti u dva dela, osim ako ne postoji ugovor o drugačujem korišćenju, a rešenje o godišnjem, poslodavac mora da dostavi 15 dana pre datuma određenog za početak korišćenja odmora. Ako se odmor koristi u dva dela, trajanje njegovog prvog dela ne može biti kraće od dve radne nedelje.

Takođe, mnogi zaboravljaju da imaju plaćeno odsustvo sa posla od 5 radnih dana u slučaju sklapanja braka, porođaja supruge, teže bolesti ili smrt člana uže porodice.

Godišnji odmor je pravo i obaveza svakog zaposlenog, ali usled pandemije korona virusa, mnogi ovo pravo nisu iskoristili. Zbog toga je Vlada Srbije nedavno donela preporuku "da poslodavci zaposlenima koji nisu iskoristili deo godišnjeg odmora iz 2019. godine, omoguće da taj deo godišnjeg odmora iskoriste najkasnije do 30. juna 2021. godine, a pre korišćenja pripadajućeg godišnjeg odmora za 2020. godinu".

Zaposlena osoba ne može da se odrekne prava na godišnji odmor, a ovo pravo joj se ne može uskratiti ili zameniti novčanom naknadom, osim u slučaju prestanka radnog odnosa u skladu sa Zakonom o radu.