Ulaganja u proizvodnju lekovitog i začinskog bilja nisu velika, a zarada je više nego solidna. Na 10 ari tokom sezone od nevena se može zaraditi oko 1.000 evra, a od belog sleza dvostruko više 2.000 evra. Treba imati na umu da je kod kupaca "uvek nešto u modi", pre su to bile vrste lekovitog bilja koje su dolazile iz Južne Amerike, pa iz Kine, a sada su popularne one iz Rusije.
Ali ako kažu stručnjaci, vrste u koje uvek vredi uložiti novac su kantarion, matičnjak, neven, bokvica, kamilica, beli slez, mirođija i peršun. Profitabilni su i žalfija, valerijana, timijan, bosiljak, korijander, anis, ali i origano i ehinacea.
- Cena kilograma lekovitog bilja je od 300 do 500 dinara, što nije loše. Popularnost ovih proizvoda stalno raste, na svakom ćošku su prodavnice zdrave hrane, a ako znamo da dobar deo ovih biljaka i dalje uvozimo, prostor za domaće uzgajivače i te kako postoji. Ulaganja većinom odlaze na sadni materijal, ko ima više novca pravi i plastenik. Početnicima u ovom poslu savetujem da uvek između ostalog posade i matičnjak, on živi deset godina, pa nema ulaganja u sadnice svake godine - kaže uzgajivač lekovitog bilja Boris Đaćić iz Petrovaradina.
U Šumadiji se voćari pretežno odlučuju za uzgoj kupine koja ima dobru otkupnu cenu, a na malim površinama isplativ je i uzgoj jagoda i ribizle. Međutim, ko ima površine ne veće od deset ari sve češće u poslednje vreme uzgaja borovnice. Prvi veći rod borovnice očekuje se u trećoj godini, četvrtom se pokrivaju ukupni troškovi, a u petoj se zarađuje.
- Prodaja je zagarantovana, većina ide u izvoz, a cena po kilogramu nije manja od 700 dinara. Ono što ljude odbija su velika ulaganja u početku, potrebna je protivgradna mreža, odličan kvalitet vode, priprema zemljišta i kvalitetan sadni materijal. Ali sa druge strane, sa cenom otkupa zasad ste više nego sigurni - kaže Aleksandar, voćar iz okoline Loznice.
Po podacima Privredne komore Srbije, borovnica se u našoj zemlji gaji na površini od približno 900 hektara, a povećavanje površina pod zasadima ove voćne kulture je konstantno iz godine u godinu, pre svega zbog posledica stabilne cene koja se kreće od 700 do 800 dinara po kilogramu.
Na malim poljoprivrednim posedima spas mogu biti plastenici i staklenici.
Računica profesora sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu je jasna, prihodi sa jednog hektara pod plastenikom mogu da budu veći od prihoda sa čak 150 hektara pod pšenicom. Tako sadnja blitve na površini od 10 ari može da donese oko 40.000 dinara mesečno, što je skoro jedna prosečna plata.
Žarko Ilin, profesor sa Departmana za ratarstvo i povrtarstvo PF u Novom Sadu, kaže da je na 10 ari moguće sagraditi plastenik tunelskog tipa koji će znatno popuniti kućni budžet.
- Ljute paprike, paradajz, krastavci, blitva i razno drugo povrće u plastenicima donose dobru zaradu. Međutim, ako neko ima 10 ari, pogotovo u urbanim sredinama ili blizu njih, savetujem da se udruži sa još nekoliko porodica i uzgojem sopstvenog povrća postane nezavistan od marketa i pijaca. Ta površina i bez plastenika dovoljna je da zadovolji potrebe četiri porodice - rekao je Ilin.