Lep, bogat i opasan po život. Rođen je 3. novembra 1964. godine u Kosovskoj Mitrovici, osnovnu školu je završio u Milanu, a srednju i Višu ekonomsku u Beogradu. Krenuo je sa biznisom formirajući firme po Italiji, Grčkoj, SAD, Rusiji i Austriji. Kao njegove najveće ljubavi pominju se Elena Karić, Tamara Nikšić i Mimi Papandreu.
O Andriji Draškoviću, prvom srpskom plejboju, na balkanski način brujala je štampa veličajući njegovu lepotu i bogatstvo. Za njim su navodno žene uzdisale, počev od maloletnica, sponzoruša do klecavih starica.
Italijanska policija tragala je za Draškovićem od marta 2003. godine zbog optužbi da je bio član zločinačkog udruženja čiji su se članovi bavili švercom cigareta.
Beogradskom plejboju je pre osam godina došlo da putuje u Dubai. Krenuo je preko Nemačke, i čim je kročio na tlo ove države stavili su mu lisice na ruke i završio je u ekstradicionom pritvoru, posle čega mu je sledovalo suđenje u Italiji. Ovo hapšenje predstavlja prekretnicu u Draškovićevom životu.
Andrija Drašković je tada uhapšen na osnovu četiri godine starog naloga za hapšenje koji je Direkcija za borbu protiv mafije iz Barija u južnoj Italiji prosledila Evropolu, policijskoj mreži čijim bazama podataka pristup imaju isključivo vlasti članica Evropske unije.
On je do sredine devedesetih uglavnom boravio u Atini. Po povratku u Beograd, neko vreme je živeo u luksuznom apartmanu u hotelu Hajat, ali je kasnije kupio nekoliko kuća, stanova i lokala. Dugo je bio u vanbračnoj vezi sa Elenom Mijatović, ćerkom kreatorke Verice Rakočević. Elena je bila supruga fudbalera Peđe Mijatovića, a kasnije se udala za Bojana Karića.
Draškovićevo "robijanje"
Draškovićevo "robijanje" je posebno zanimljivo. Kao niko do tada sve vreme je imao posebne privilegije. Boravio je u odvojenoj kući u krugu Zavoda i imao komfor o kome su ostali osuđenici mogli samo da sanjaju: poslugu, kupatilo, telefon, spavaću sobu i povremeni izlazak u grad. "Morali smo da ga odvojimo od ostalih da ga ne bi neki zatvorenik napao i ubio", objašnjavao je nekadašnji upravnik Zavoda. Na pitanje novinara kad se osuđenici kupaju, upravnik je odgovorio "isključivo subotom" ali i dodao da Drašković može svaki dan da se kupa i to toplom vodom. Da li osuđenici imaju aparat za ekspres kafu?: "Naravno da nemaju, doduše Drašković ima, ali to je mali aparat samo za jednu kafu", objasnio je upravnik nekoliko meseci pre svog smenjivanja. Svakako da upravnik nije odlučivao kako će Drašković robijati i pod kojim uslovima.
Tada se o njegovim poslovima i vezama mnogo pričalo, a malo znalo. "Lep, bogat i opasan po život", glasi naslov jedinog intervjua .
O istinskoj prirodi njegovog biznisa počelo je ozbiljno da se priča nakon što je 15. januara 2000. godine u hotelu Interkontinental ubijen Željko Ražnatović Arkan, Draškovićev kolega i rival po liniji šverca. Udovica Ceca i ostatak Ražnatovićeve familije uglas je optužio Draškovića kao glavnog organizatora atentata, ali dokaza nije bilo. Uhvaćeni su izvršioci: policajac Dobrosav Gavrić i sitni kriminalci Miodrag Đuričić Miki i Dragan Nikolić Gagi.
Drašković je demantovao da je na bilo koji način umešan u Arkanovo ubistvo.
Za svaki slučaj, Drašković je posle Arkanovog ubistva otišao u Grčku i tamo proveo nekoliko meseci, ali tek što se vratio upao je u nevolju. Jedanaestog septembra 2000, dok je u beogradskom restoranu "Knez" večerao sa Elenom i svojim kumom i telohraniteljem Aleksandrom Golubovićem zvanim Batanko, njihovom stolu je prišao Zvonko Plećić Pleća, pripadnik surčinskog klana, i počeo da vređa i provocira, optužujući Draškovića da je ubio njegovog druga Zorana Šijana. Nakon što je Plećić krenuo prema izlazu, Drašković i Golubović su mu pripucali u leđa i ubili ga. Mnogobrojni svedoci na prvom suđenju su pričali da ni Elena nije mirno sedela, nego je prišla mrtvom Plećiću i nabila mu štiklu u obraz. Tada je Drašković osuđen prvo na devet, a zatim na dvanaest godina i upućen je na izdržavanje kazne u Mitrovicu. I Elena je dobila uslovnu kaznu, jer je u njenom stanu nađeno oružje, uključujući i jednu "zolju". Ona je na sudu rekla da joj je trebala za samoodbranu.
Uzor mu je bio deda
„Voleo bih da živim, razmišljam i ponašam se kao moj deda, koji je bio rudar. Učestvovao je u četiri rata i imao 25 ordena na grudima. Bio je izuzetno moralan", istakao je Andrija u jednom intervjuu.
Andrija Drašković je 24. juna 2015.godine uhapšen u Splitu zbog ubistva albanskom emigranta.
Dok je bio u zatvoru, Drašković je sagradio velelepnu vilu desnoj obali veštačkog jezera Kudoš u selu Pavlovci kod Rume. Vrednost njegove hacijende na osnovu dostupnih podataka i fotografija se procenjuje na 4 miliona evra.
O ŽENAMA
Drašković je jednom prilikom ispričao novinarima i da je, dok je bio klinac, voleo starije devojčice, ali i šta misli o sponzorušama.
"Sećam se da su me uvek interesovale devojčice iz starijih razreda. Danas je devojkama važan samo novac. Žene su postale strašno jeftine, prodaju se za večeru, za vožnju do kuće, za neke gluposti. Danas okreneš telefon i svaka je tvoja ako imaš dovoljno da platiš. Neverovatno! I ja sam zbunjen, a i devojke su postale nezadovoljne i nesigurne. Ranije su postojale tri-četiri devojke za kojima su svi ludeli i koje je svako znao po imenu. Danas imaš more nekih neprepoznatljivo lepih devojaka. Retko se koja ističe ili retko ima priliku da se istakne. Ali lepe su, ako ništa drugo", komentarisao je Drašković.
Njegov tip žene je da mora da bude veoma mršava i plava. Da li je lepa nije važno. Kaže da ni jedna njegova devojka nije bila lepa, morala je samo da ga privuče. Da bi bila po njegovom ukusu devojka treba da zna da se lepo ponaša, da lepo priča, da zna kada da ga uhvati za ruku, a kada ne. Ne sme da bude ukočena, drvena i neodlučna.
"Žena treba da bude borac, da zna šta hoće: ako hoće da pije, da pije, ako hoće da vodi ljubav, da to uradi. Zato kažem, mora da "ima nešto”. Kad se sa nekom ženom pogledam, znam da li "to” ima. Vrlo je bitno da žena bude negovana, da ima uredne i lepe ruke, uredne cipele. Čak i ako ima samo par cipela, one moraju da budu prvoklasne. Važno je tih nekoliko detalja koji odmah sve kazuju", obelodanio je svojevremeno zavodnik sa beogradskog asfalta.
LJUBAVI ANDRIJE DRAŠKOVIĆA
Devedesetih godina, gotovo svi svetski mediji, pisali su o Draškoviću kao ljubavniku Mimi Papandreu, supruge nekadašnjeg premijera Grčke. Andrija se, u prvi mah nije mnogo obazirao na novinske natpise, da bi ih potom demantovao. S druge strane, i ona je odbila da komentariše vezu sa lepim i više godina od nje mlađim Draškovićem, dok su nadležni iz države, na sve načine pokušavali da zataškaju ovu aferu.
Vezu sa Elenom, ćerkom poznate kreatorke Verice Rakočević, Drašković je započeo devedesetih godina, nedugo po njenom razvodu od bivšeg fudbalera Predraga Mijatovića. Sa njom je dobio sina Mateju, ali svoju vezu nikad nisu ozvaničili pred matičarem. Elena je bila uz njega i kada je 11. septembra 2000. u beogradskom restoranu "Rojal knez" sa svojim kumom Aleksandrom Golubovićem, posle kraće svađe, ubio Surčinca Zvonka Plećića Pleću.
Drašković je ubrzo po rastanku sa Elenom počeo da se zabavlja sa dvadesetak godina mlađom manekenkom Tamarom Nikšić, ćerkom Miše Nikšića, ubijenog vlasnika FK Zvezdara. Ona ga je redovno posećivala u zatvoru, a vezu su nastavili kada je u maju 2004. pušten na slobodu. Tamara je redovno dolazila i na sva ponovljena suđenja Draškoviću, koji ju je pred matičara odveo 9. marta 2008, po povratku iz Italije, gde je bio hapšen zbog sumnje u umešanost u šverc cigareta. Iz veze sa njom Drašković ima ćerkicu Leti.
Pročitajte i: