Na slučajnom uzorku od 40 ispitanika, 60 odsto njih je prepoznalo genija iz Idvora, mada su neki od njih bili u nedoumici. Svaki peti anketirani mislio je da je na slici neki državnik ili „samo gospodin iz starih vremena“.
„ Ne znam ti ja to, gde si mene našao? Pitaj ovu moju ženu, ta sve zna“, rekao je jedan prolaznik, ali ni njegova supruga nije znala.
I dok je 8 od 10 muškaraca bez problema prepoznalo jedinog Srbina, dobitnika Pulicerove nagrade, dame se i nisu mogle pohvaliti znanjem. Da ih opravdamo, Mihajlo Pupin se bavio radom na polju elektrotehnike i fizike, što je rejon daleko bliži jačem polu.
Najdopadljiviji odgovor jednog dekice: „To je bre Pupin! Pa zbog njega valjda telefoni ne krče, kad zovem ove moje u Ameriku.“
Kako oni koji su prepoznali Pupina, tako i oni kojima smo mi otkrili ko je zagonetna ličnost, izrazili su istinsko zadovoljstvo što je novom mostu dodeljeno njegovo ime.
„Veliki ljudi treba da dobiju ono što zaslužuju, a i dobro je da se most zove po naučniku, a ne po političaru ili drugoj ličnosti, čije bi ime moglo da bude na udaru u nekom drugom vremenu“, rekao je jedan od ispitanih.
Pupinove zasluge za nastanak Kraljevine SHS, odnosno što je južnoslovenskoj državi pripala trećina Banata, prepoznala je jedna od anketiranih dama:
„Mihajlo je bio prijatelj američkom predsedniku Vilsonu i ovaj zbog njega nije dao da Rumuni uzmu ceo Banat.“
Pupin je, uz Teslu naš najveći naučnik na polju elektrotehnike i jedan od najvećih u domenu telefonije i rentgenologije. Stvorio je tzv. Pupinove kalemove zahvajući kojima su pozivi na ogromne udaljenosti postali mogući, a istakao se i u istraživanju radija. Nikada ne zaboravivši odakle je, Pupin je bio neumoljivi borac za srpsku nacionalnu stvar: sakupljao je novac i dobrovoljce za Srbiju u Prvom svetskom ratu, a dao je doprinos ostvarenju teritorijalnih zahteva pri nastanku Kraljevine SHS.
Pogledajte i: