Ubedljivo najveći administrativni trošak privrednika Srbije jeste vođenje poslovnih knjiga, za koje se godišnje izdvaja oko 193 miliona evra. Troškovi propisa imovine i obaveza privredu koštaju 61 milion evra, dok troškovi uvoza robe i carinjenja privrednike staju 31 milion evra.
U studiji USAID navodi se da su uštede moguće u čak 90 odsto procedura, što bi rezultiralo smanjenjem troškova za najmanje 66,9 miliona evra.
"Uštede je moguće ostvariti ukidanjem pojedinih zahteva, poput naknade za šume, ukidanjem knjiga evidencije prometa robe i usluga, ukidanjem radnih knjižica, smanjenjem čuvanja dokumentacije sa deset na pet godina, pojednostavljivanjem postupka za porodiljsko odsustvo, boljim korisničkim uputstvima, razmenom podataka državnih organa i slično", navode u USAID.
Zanimljivo je da u ovo istraživanje nije ušlo plaćanje naknada i kazni, kao ni dugotrajno čekanje na dobijanje dozvola. Kada se uzme u obzir da su iz studije izuzeti i troškovi žalbi i sudskih postupaka, jasno je da je ceh koji privreda plaća znatno veći.
Srpski poslodavaci su saglasni da je ovo ogroman pritisak na ionako slabu domaću privredu. Predsednik Unije poslodavaca Nebojša Atanacković ističe da su ovolike brojke zabrinjavajuće.
"Kada imate nizak BDP, onda bi i administracija trebalo manje da nas košta. Kod nas je to obrnuto, a to predstavlja ogroman pritisak za privredu. Što je još gore, to je pritisak na onaj deo preduzeća koja uredno plaćaju poreze, dok veliki deo onih koji posluju na crno nije pogođen. Trošak od 1,35 milijardi evra ne snose svi već samo oni koji legalno posluju", navodi Atanacković za Informer.