O bolesti kao što je ova relativno malo se zna i baš zbog toga izaziva zbunjenost i strah, bez obzira što u većini slučajeva nema ozbiljnijih posledica.
Mononukleoza, koju još nazivaju žlezdanom groznicom ili bolešću poljupca, sve je češća i prati je loš glas. Ona ipak ne zahteva nikakav poseban tretman u lečenju, osim strogog mirovanja mesec dana od trenutka kada se bolest dijagnostikuje. Za to vreme savetuje se pojačana ishrana i uzimanje dosta tečnosti, a što se tiče konkretne terapije izbor baš i nije veliki. Slezini je, istina, potrebno još šest meseci da se vrati u normalan oblik, zbog čega je zabranjena bilo kakva fizička aktivnost.
Mononukleozu u 90 odsto slučajeva izaziva Epštajn-Bar virus, a preostalih deset odsto uzrokuje citomegalovirus. Prenosi se pljuvačkom, pri čemu nije presudan momenat ljubljenja već se može preneti i kašljanjem, kijanjem, preko čaše... Antivirusne terapije nema, a antibiotici se primenjuju ukoliko dođe do sekundarne infekcije, za koju su odgovorne bakterije.
Ovim virusima izložen je veliki deo populacije, ali ne obolevaju svi. Najčešće se javlja kod adolescenata između 15. i 19. godine, ali može se oboleti sve do 35. godine života. Posle toga, mogućnost obolevanja od mononukleoze gotovo da i ne postoji, jer stvaranjem antitela postiže se otpornost koja organizam štiti od bolesti. Od mononukleoze mogu da obole i sasvim mala deca, ali su simptomi toliko blagi da ne izazivaju znatnu pažnju, jer spontano prolaze.
Obolela osoba oseća umor, slabost, ima gubitak apetita, glavobolju, upaljeno grlo, otekle krajnike, groznicu, natekle limfne čvorove u predelu vrata, pazuha i prepona. Ima i mekanu i natečenu slezinu, noćno znojenje, a ponekad se ispoljava i osip po koži. Mononukleoza se najsigurnije dijagnostikuje testom krvi u drugoj nedelji bolesti. Na njeno prisustvo ukazuje povećani broj belih krvnih zrnaca, odnosno njihov izmenjen oblik.
Samo u retkim situacijama, mononukleoza daje komplikacije u vidu anemije, upale srčane maramice ili srčanog mišića, nateklih krajnika koji mogu da otežaju disanje, a može se odraziti i na centralni nervni sistem. Mononukleoza nije zarazna kao što je grip. Međutim, jednom unet virus ostaje u organizmu do kraja života. Da je tu, pacijenti prepoznaju po tome što, s vremena na vreme, osećaju znake umora i slabosti.