Po njima se nekada prepoznavao Beograd. Luksuzne radnje u centru Beograda vrvele su od kupaca, što stranih, što domaćih. Danas u njima zađu samo vlasnici lokala i poneka stara mušterija. Prazni lokali, stari izlozi i neuobičajeno radno vreme od svega osam sati sve su što se može videti u pustim tržnim centrima u samom srcu Beograda.
"Ima dana kad mi niko ne uđe u radnju, pa mi pazar za ceo dan bude nula. Iako sam vlasnik, radim ja u lokalu, jer sam morala da otpustim dve radnice koje su kod mene radile godinama. Ne isplati se, ali šta da se radi, još uvek ima robe, pa ako se proda, proda", priča vlasnica lokala u Milenijumu.
Njihovo radno vreme svedeno je na minimum (osam ili šest sati), pa se tako vrata većine radnji otvara tek oko podneva. Tihi hodnici i prazne radnje, kupca ni naizgled. Na praznim lokalima oglasi za izdavanje i prazni kafići - slika je koja se zatiče u nekada punim tržnim centrima u centru grada.
"Tako je od kada se otvorilo Ušće. Kupcima je lakše tamo da odu. Što bi plaćali parking u centru grada, kada mogu besplatno da se parkiraju? Opet, veći je izbor, jednostavno je tako", priča radnica jednog lokala za SrbijaDanas.com.
Na samo nekoliko metara niz glavnu beogradsku ulicu, u tržnom centru City Passage slika ništa nije drugačija. Posetili smo i nekada popularno Čumićevo sokače očekivajući malo bolju situaciju. Međutim...
"Sećam se dana pred Novu godinu kada nisam mogla da stignem da uslužim kupce, roba se samo gomilala, a danas sedim u praznoj radnji. Dođu nam samo stalni kupci i to je to. Radnja u Piramidi još lošiji pazar ima. Mislili smo da će se situacija popraviti kad su radnje otvorile ovde poznate dizajnerke, ali se ništa nije promenilo", priča vlasnice radnje u Čumićevom sokačetu.
Veliki tržni centri ipak su učinili da se ova mesta zaborave, pa ih čak ni turisti ne obilaze iako ih ima iako je Knez Mihailova i sam centar grada prepun strancima.