Na temu medijskog izveštavanja o deci je konstatovano da se u javnosti često iznose lični podaci o žrtvama ili mestu stanovanja, što je protivno Zakonu o zabrani diskriminacije.
Osnivač tog arhiva Velimir Ćurguz je naglasio da se u poslednjih 10 godina u medijima drastično smanjilo koriščenje reči "Cigan" i onda kada se dese neki dramatični događaji odjednom, kako je rekao, izrone iz prošlosti zaboravljene reči i tada otkrijete da živite među "Ciganima, Šiptarima, debilima".
Nedostatak političke korektnosti obeležava određene društvene grupe bilo da su žene, deca, stari, ekonomsko ugrožene, etničke grupe, verske manjine, i one su podložnije diskriminaciji, rekao je Ćurguz.
Svako ima pravo da se bori za ono kako želi biti nazvan, i to je politička korektnost, podvukao je on.
Medijski ekspet Ebarta Danica Balaban je istakla slučaj o ubistvima dve devojčice Ivane i Tijane, koja je sama po sebi strašna, a posebno je loš način na koji su mediji izveštavali o privatnim detaljima svake devojčice ponaosob.
Devojčice su istog uzrasta ubijene u istom vremenskom periodu, ali imaju različito društveno poreklo, zato su za jednu vezivali epitete kao što su "uzorna", "draga", "dobar đak", a za drugu "problematična", "u paklu poroka" oslanjajući se na nezvanične izvore, kazala je Balaban.
Treba imati u vidu da ako stavite sliku kuće u malo sredini gde se tragedija dogodila, verovatno će ih prepoznati sugrađani, a ti ljudi i deca treba da nastave da žive u tim mestima, rekla je ona.
Ona je podsetila na novinarski kodeks kojim su novinari obavezni da osiguraju da dete ne bude ugroženo ili izloženo riziku zbog objavljivanja njegovog imena, fotografije ili snimka.
Sa pravne strane predstavnica organizacije Praksis Ivana Stjelja je naglasila da je Zakon o zabrani diskriminacije komplikovana oblast koja se meša i sa drugim oblastima, i da je teško ispoštovati zakon o diskriminaciji, a da se ne ugrozi sloboda izveštavanja i govora.