Bagdadski kalif Al-Mamun imao je prelepog arapskog konja. Bogati Omah želeo je tog konja i nudio je mnogo kamila za njega, ali kalif nije hteo ni da čuje za to. Omah je rešio da dođe do konja po svaku cenu, pa makar i prevarom. Znao je kuda će proći Al-Mamun, pa se prerušio u prosjaka, legao nasred puta i čekao.
Al-Mamun je bio čovek meka srca i, čim ga je video, sjahao je s konja kako bi video što mu je.
- Pomagajte! - zavapio je lažni prosjak - danima gladujem i nisam u stanju da hodam.
Al-Mamun ga je pažljivo popeo na konja i Omah je to smesta iskoristio da krene u galop, dok je kalif trčao, vičući mu da stane.
Kada je Omah dovoljno daleko pobegao, zastao je i okrenuo se.
- Ukrao si mi konja - vikao je Al-Mamun - ali nema veze, molim te za samo jedno.
- Šta? - upitao je Omah.
- Da nikome ne kažeš kako si došao do konja.
- Zašto?
- Ako se raširi glas o tvojoj prevari, može se dogoditi da jednog dana niko ne zastane i pomogne nekome ko leži nasred ulice i zaista umire.