Mnogi od nas ne znaju koji je pravi razlog zbog kojeg se kiti jelka. Ali, sve je to lepo objasnila jedna ruska bajka.
Novogodišnji i božićni praznici prava su su prilika za kićenje jelke, ukrašavanje prostorija i prazničnog duha koji nas u to vreme omame kao miris pečenih kestenja na ulici.
To je vreme kada je porodica na okupu, kada se razmjenjuju pokloni i kada pravimo planove za predstojeću godinu. Ono što najviše raduje mališane, ali i odrasle - jeste svakako ukrašavanje i kićenje jelke.
Naime, iznad pećine u kojoj je Hristos rođen rasla su tri drveta – bor, kedar i jela. Njih je obasjala svetlost Hristovog rođenja, pa su poželeli da i oni nešto poklone.
Kedar je zatresao svoje grane i pred pećinu su pale iglice prepune divnog mirisa. Bor je spustio najlepše šišarke, a sirota jela je gorko plakala, zbog toga što ona nije imala mirisnog ulja u iglicama, niti šišarke.
Njene suze je videla zvezda, pa se sažalila. Poslala je jednu malenu zvezdicu da se spusti na njen vrh. Tada je ona zasijala zvezdanom svetlošću i, duboko se klanjajući, spustila zvezdicu pred pećinu gde je u jaslama na slami ležao Hristos.
Zato se i danas na vrh jelke stavlja zvezdica, kao znak ljubavi prema Hristu.
Pokloni koji se postavljaju ispod jelke jesu podsećanje na Hristovo rođenje i upravo ta radost treba da obraduje decu.