Rođena je u gradu Epivatu, koji se nalazi na obali Mramornog mora polovinom 10. veka. Poticala je iz bogate i pobožne porodice. Imala je brata, koji se zvao Jevtimije, i koji se zamonašio veoma mlad, da bi kasnije postao episkop Maditski.
Pobožna od detinjstva
Kao devojčica, dok je sa majkom odlazila u crkvu, bila je vrlo pobožna. Posle smrti svojih roditelja, željna podvižničkog života, ona je napustila roditeljski dom i ode u Carigrad, gde se zamonašila u crkvi Svete Sofije, a zatim se zaputila u Jordansku pustinju, živeći strogim asketskim životom, gde se radi Hrista podvizavala sve do svoje starosti.
U doba pozne starosti, sanjala je anđela koji joj je rekao da napusti pustinju i vrati se u svoj rodni grad. Nakon povratka, živela je još dve godine. Vernici su je sahranili po hrišćanskim običajima, ali ne na gradskom groblju već izdvojeno od ostalih.
Hrišćani iz tog mesta posle javljanja svetiteljke u snu Georgiju i Jefimiji našli su mesto gde su bile zakopane njene mošti, izvadili su ih iz zemlje i položili u hram svetog Petra i Pavla u Epivatu.
Srpska kneginja Milica tražila mošti Svete Petke
Njene čudotvorne mošti prenošene su mnogo puta. Prvo u Carigrad, pa odatle ih bugarski car Jovan Asen 1238. godine nosi u Trnovo, da bi bile prenete u Vlašku nakon pada Bugarske pod Osmanlije. Kada je Vlaška postala ugrožena turskim napadima, na molbu srpske kneginje Milice mošti su prenete u Beograd.
Širom naše zemlje nalazi se i veliki broj izvora, koji su posvećeni Svetoj Petki. Jedan od njih je izvor Svete Petke u kalemegdanskoj tvrđavi u Beogradu gde su bile njene mošti.
Kad je Sulejman I 1521. godine osvojio Beograd, on uz ostale dragocenosti prenosi u Carigrad i mošti Sv. Petke.
Na molbu moldavskog gospodara Vasilija 1641. godine mošti su prenete u grad Jaši u Rumuniji u Saborni hram Mitropolije Moldavske, gde se i danas nalaze (osim dva prsta šake, koji su u kapeli svete Petke na Kalemegdanu).