U znak sećanja na ljude koji su u Jerusalimu Isusa dočekali palminim grančicama i cvećem, te je kod nas običaj da devojke i deca porane i odu da beru cveće, pa je i odatle naziv samog praznika.
Negde se cveće potapa u vodu sa prstenjem
U nekim krajevima se ubrano cveće ne unosi u kuću već se ostavlja u posudama sa vodom u dvorištu da prenoći.
Po gradovima međutim, gde ljudi mahom žive u stanovima, razvio se običaj da se buketi ipak donose u sobe, potapaju u vodu sa zlatnim i srebrnim prstenjem i da se tom vodom deca umivaju.
Potrebno je požuriti jer se veruje da onaj ko prvi stigne i ubere cvet ima pravo na jednu želju koja će mu se sigurno ispuniti, samo ako snažno veruje.
Praznik Cveti se slavi u svim hrišćanskim zemljama, ali sa malom razlikom u običajima. Ta tradicija naročito je razvijena u Srbiji gde se o ovom prazniku veoma vodilo računa.
SVETKUJTE KAKO TREBA: Ovo su najčešće greške koje pravimo dok slavimo krsnu slavu!
Cveti su praznik kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim. Ovaj praznik se proslavlja u zavisnosti od toga kada je Uskrs jer se praznuje nedelju dana ranije. Ustanovljen je u Jerusalimu krajem IV veka, za uspomenu na poslednji, carski i svečani ulazak Isusa Hrista u Jerusalim, i na poslednju nedelju njegovog života.
SVEĆU PALIM, KOLAČ SEČEM: Znate li kako smo počeli da slavimo slave?
U starim danima je u Srbiji bio rasprostranjen običaj da se na Cvete ceo dan šeta okićen cvećem. Momci bi pravili bukete i davali ih devojkama, a svaki cvet imao je svoje značenje iz koga bi one mogle da razaznaju udvaračeva osećanja.
Cveti su dan za radost, okupljanje i druženje sa bližnjima. Zato, poklonite danas nekoj dragoj osobi cveće.