- Majka me ostavila čim me rodila. Nije me nijednom ni podojila… Samo je otišla - ispričao je u potresnoj ispovesti Njuzviku danas 22-godišnji Alen.
Usvojila ga je porodica domara iz bolnice. Domar se sažalio nad detetom i počeo da ga vodi svojoj supruzi i kćerima, a u bolnicu bi ga vraćao tokom noći. Uskoro se cela porodica zaljubila u bebu i odlučili su da ga i zvanično usvoje.
- Kćeri su oduvek želele brata i ispunio im se taj san - rekao je domar Advija Muhić, koji je mališana doveo u enklavu bez grejanja i tekuće vode.
Priču o tome Advija je otkrio novinarima Njuzvika još 1996. godine.
“Ne znam kako ću mu priznati ko su mu roditelji, ali ću jednom morati”, rekao je tad Advija.
I istina je zaista došla na videlo, ostavivši dečaka u šoku. Imao je tad 10 godina. Toga dana kao i obično, bio je na igralištu sa komšijama.
“Počelo je kao dečija prepirka oko sitnice. Potukli smo se i jedan od njih mi je počeo vikati: ‘Ti smrdljivče, usvojen si, mama te ostavila. Ti si četničko kopile’ Postalo mu je mučno. Bio sam stravično posramljen. Udario sam ga još jednom i počeo da trčim prema kući u suzama”, ispričao je Alen.
Nakon toga, život mu je postao pretežak. Roditelji su ga tretirali kao svoje najvrednije, ali je okolina bila okrutna. U to vreme decu rođenu kao rezultat ratnog silovanja u BiH nazivali su “deca mržnje”. Majke su ih redovno ostavljale, a u sirotištima su ih držali zajedno skrivajući strašnu tajnu njihovog porekla čak i od potencijalnih udomitelja.
Godinu nakon nemilog događaja Šemsudin Gegić je u Alenovom komšiluku snimao film “Dečak iz rata”.
- Odjednom se ispred mene našao dečak koji je rekao da je Alen i da je njegova istinita priča još bolja od moje - prisetio se Gegić.
I tako je nastao dokumentarac o Alenovom životu. Film je dobio nekoliko internacionalnih nagrada, Alen je dao intervju za CNN, Skaj Nju i Čenel 4. Kaže da mu je to promenilo život. Porodica je dobila finansijsku sigurnost, ali je i on osetio veliko olakšanje.
- Kao da sam skinuo težak teret srama sa svojih pleća - priznao je.
Alenova majka kasnije je otišla da živi u SAD i rodila je još dvoje dece. Alenov otac živi u istočnoj Bosni.
Kad je završio srednju školu Muhić je odlučio da upozna svoje biološke roditelje. Kada se pojavio na vratima navodnog oca, nikoga u kući nije bilo. Pobegao je, navodno, jer mu je neko dojavio da stižu. Čak je ubrzo nakon toga prodao kuću i odselio na nepoznatu adresu.
- Svojoj majci ništa ne zameram, ali silovatelj, moj otac, zaslužuje samo osude. Mora preuzeti odgovornost za zločin koji je napravio umesto da se skriva kao kukavica. Za mene je on ratni zločinac bez obzira bio Srbin, musliman ili Hrvat - zaključuje Alen.
Pročitajte i: