Kako je rekao, i dalje se veruje u "nekakvo predanje koje se prodaje narodu" da su Jugoslaviju "srušili Amerika, Berlin i Vatikan, da su pokrenuli unutrašnje srpske neprijatelje protiv Srba, a onda su Srbi goloruki branili svoja ognjišta".
- Tako se i zločini počinjeni u "odbrani" smatraju ekscesima i herojstvom. Moramo da raskrinkamo tu laž - poručio je Drašković rekavši da su svih tih godina postojale dve Srbije od koji je jednu predvodio on, kako je istakao.
On je kazao da je stotine i stotine hiljada ljudi "takoreći svaki dan nekoliko godina demonstriralo protiv ubijanja Jugoslavije, ratnih zločina, i etničkih češćenja koje je organizovano naređivao Milošević", te da je nošen "crni flor za Sarajevom".
- Ja uvek govorim tri stvari, da treba da priznamo poraz i da ga ničim ne opravdavamo, da priznamo da smo počinili velike zločine i da ih ničim ne opravdavamo niti da ih ne skrivamo i da osudimo zlo u sebi - rekao je Drašković.
On je izneo stav da je Srebrenica obaveza, "neprebolna rana na savesti svih nas" i da se mora poštovati presuda suda u Hagu da je počinjen genocid u Srebrenici.
- Naročito mora biti poštovana od strane Srba. Međunarodni sud pravde je tako presudio i iznad tog suda nema suda. Nemojmo da mi sada sudimo sudijama. Moramo da se ugledamo na Nemce. Možete Hitlera veličati u Rusiji, Zagrebu, u Africi... Ali ne dao Bog da to uradite u Nemačkoj, onda su kazne drakonske - naveo je Drašković i nastavio:
- Nemci su toliko daleko otišli da su odmah posle ujedinjenja pored Bundestaga podigli memorijal holokausta, i svaki nemački poslanik kroz prozor kad pogleda, sudariće se sa zlom koje je nekad počinjeno u ime nemačkog naroda. Zamislite da mi pod krovom naše Skupštine imamo memorijal Srebrenice, recimo u parku pored Skupštine. Ili da pred hrvatskim Saborom bude memorijal Jasenovcu. I da nas stalno opominje da više niko nikad u ime nacije ili vere ne sme da počini zločin. Nema zločina koji nije najveća sramota i poraz svake nacije i vere u čije ime je počinjen - poručio je Drašković.
On je kazao da majkama Srebrenice, i ne samo Srebrenice, "dugujemo poklonjenje njihovom bolu, javno, veliko, ljudsko".
Pročitajte i: