Međutim, u međuvremenu se promenilo mnogo toga. Novi "pametni" telefoni su složeniji, imaju više delova (svaki od kojih je podložan kvaru), koriste se jeftiniji materijali, a tu su i virusi pravljeni specijalno za ovo mrežno područje, koji dodatno komplikuju stvari. Međutim, ovo nisu pravi razlozi zbog čega svakih par meseci morate da nosite telefon na popravku ili, češće, da kupujete novi.
Prve električne sijalice koje je pravila kompanija Tomasa Edisona mogle su da traju godinama - čak desetinama godina. Davne 1924. godine, kompanije koje su proizvodile sijalice održale su sastanak u Ženevi, gde je odlučeno da će se nove verzije sijalica praviti tako da traju kraće. Budući da sijalice trebaju svima, imalo je smisla da kompanije povećaju svoj profit tako što će naterati potrošače da ih kupuju češće. Današnje sijalice su efikasnije i modernije, ali njihov rok trajanja je tek oko 1.000 časova. Ovo se zove planirano zastarevanje.
Ali, srećom, to je samo u vezi sa sijalicama. Zar ne?
Naravno da ne. Koncept planirane zastarelosti se primenjuje u svim visokotehnološkim granama industrije, tu su između ostalog i mikrotalasne pećnice, televizori, računari, pegle, električni brijači, i naravno mobilni telefoni. Današnji pametni telefoni su taman dovoljno pametni da znaju kada trebaju da se pokvare - uvek su u pitanju delovi koje je skupo menjati i korisnik obično donese (logičan) izbor da priušti sebi novi model, ne shvatajući da je izmanipulisan direktnim činom proizvođača naprave.
Drugi deo priče je inovacija. Zbog čega, primera radi, memorija u mobilnim telefonima ne napreduje eksponencijalno, onako kako se dešava u skladu sa naučnim dostignućima? Zbog toga što se kompanijama više isplati da na duži rok, recimo 10 godina, proda 10 novih uređaja od kojih je svaki inkrementalno, postupno bolji od onog prethodnog - svake godine po jedan.
Planirana zastarelost je planirana ne za celokupnu proizvodnju jednog modela, već za izvestan procenat. Dvoje ljudi može kupiti isti proizvod istog dana, ali će se jedan pokvariti u roku od, recimo, 6 meseci, dok će drugi trajati godinu dana ili više.
Realistično, mogli bismo imati 3-5 puta moćnije telefone svakih par godina, kada bi uspeli da potraju toliko. Međutim, ono što imamo su marginalno bolji telefoni svake godine, uprkos tome što to nije realno stanje u kome se nalazi naučno-tehnološki napredak čovečanstva. Takođe, tu je i marketing - iznova i iznova su potrošači ubeđeni da je "sledeća velika stvar" baš ono što im treba, ono bez čega jedan moderan čovek ne može da živi.
Primera radi, jedna Nokia 3310 savršeno obavlja svoje funkcije (SMS i pozivi) i dan danas. Nokia 3310 je poznata po tome što je jedan od najizdržljivijih modela koji su ikada izašli iz finskog giganta. Pa ipak, danas ju je gotovo nemoguće sresti - ljude koji je imaju društvo percepira kao staromodne, "iza" linije napretka ili jednostavno siromašne. U međuvremenu, savremeni telefoni su planski napravljeni tako da postaju sve sporiji i da prave sve više grešaka (naučne studije o pragu tolerancije frustracije korisnika se vrše redovno), sve dok im jedan, ključni deo ne otkaže i kupac je manje ili više primoran da nabavi noviji model, obično od iste kompanije.
Kao što šarmantni snimak iznad objašnjava, iza svega stoji - kapitalizam.
Jedan čovek je krio od svoje žene obimnu kolekciju pornografije, na kraju ga je izdao njegov rođeni operativni sistem - više o tome OVDE.