Masovne migracije Albanaca s Kosova u zemlje EU u poslednjih šest meseci organizovane su pod velom tajne, a spekulisalo se da zapravo beže od rata. Činjenica da sklanjaju žene i decu, govori tome u prilog, a grupisanje odraslih muškaraca i njihovo masovno napuštanje Kosova podgrevalo je sumnje da beže u strahu od mobilizacije. U svetlu skorih događaja, odnosno terorističkog napada u Kumanovu, jasno je da u ovim pričama leži osnovana sumnja.
Bilo je glasina da se nešto sprema
„Postoji teza da su Amerikanci pustili sa lanca Albance da tamo divljaju zbog Grčke i Turskog toka, ali tu ima mnogo uticaja Nemačke, kojoj ovi nemiri najviše odgovaraju, da bi povratila svoj uticaj", naveo je politički analitičar Branko Radun koji smatra da iako su plasirani socijalni razlozi, da je moguće da postoji i tajna agenda kosovskih Albanaca da se priključe sukobima u regionu:
„Očigledno je da su kružile glasine da se nešto sprema tu oko Kosova. Ne treba isključivati mogućnost da su oni čuli nešto o albanskim planovima i da je to kap koja je prelila čašu.“
Skriveni motivi
Međutim, javljaju se naznake da iza ovih glavnih motiva, postoji skriveni koji bi mogao da dovede do velikih nereda i sukoba kakvi se u istoriji pamte, rekao je još početkom febuara za naš portal Milan Ivanović, predsednik Srpskog nacionalnog veća severnog Kosova i Metohije.
"Postoji bojazan da se iza toga krije nešto drugo. Odlazi veliki broj žena i dece. Postoji mogućnost da se ponovi nasilje masovnih razmera na štetu Srba, kao ranije. Zna se ko ovde čini nasilje, ali na to čak ni verbalno ne smete da ukazujete", upozorio je tada Ivanović.
Izbeglice ili nešto drugo?
Svi se sećamo prepoznatljive trase Albanaca sa Kosova, koji su preko kontrolnog punkta Merdare ulazili u Srbiju, odakle su, uz pomoć privatnih vozača i taksija stizali do Subotice, gde se nalazi granica sa Mađarskom.Ovde je bitno istaći nekoliko momenata.
Albanci su prilikom prelaska granice pešice prvo formirali grupe od pet do deset ljudi, najviše muškaraca od 20 do 40 godina, koji su organizovano išli ka granici. Čudno je što nisu nosili veliki prtljag, uglavnom rančeve, ređe plastične kese u rukama. Oni su imali srpska dokumenta i prolazili su granicu kao građani Srbije.
Drugi, koji nisu imali srpske lične karte i pasoše, su se snalazili, odnosno išli po šumama oko Subotice u gumenim čizmama, preko blata. Ipak, ono što je tada, ali što i sada upada u oči, je da svi ovi Albanci nose pristojnu obuću na sebi, skupe mobilne telefone i spremnost da se na licu mesta plati kazna, što znači da sa sobom nose značajne količine deviza.
Samim tim, slika izbeglica koje beže od socijalne nemoći jednostavno nije bila verodostojna. Pitali smo se da li su i oni deo većeg albanskog plana za stvaranje njihove „Velike Albanije“ i da li su mesecima unapred znali za teroristički napad u Kumanovu, kao i da li znaju da li je makedonski scenario samo početak većeg sukoba u celom regionu.
„Moguće je da su nešto znali, ali razlog za njihovu migraciju može da leži u njihovoj socijalnoj situaciji, koja vlada na Kosovu. U Makedoniji se radi o jednom napadu koji je instruisan iz Prištine ili iz Tirane“, rekao je politički analitičar Dejan Vuk Stanković za portal SrbijaDanas.com.
On smatra da Albanci, kao deo vlasti u Makedoniji, neće rešiti sukobe zajedno sa makedonskim vlastima, već čekaju pomoć zapada.
„Zapad je i dalje neodlučan, jer nije homogen i ne zna kakav stav da zauzme“, rekao je Stanković, a na tezu da zapad zbog Turskog toka neće pokušati da spreči sukobe, on navodi da ni njima ne odgovara da makedonsko-albanski sukobi eskaliraju i da ponovo imamo kosovski scenario.
"Nije u pitanju samo ekonomski motiv, već pored toga postoji nešto. Ekonomski motiv je i ranije postojao. Ljudi su odlazili da zarade i pomognu drugima, pojedini članovi porodice, sad odlaze cele porodice. Ako se neko usudi da krene sa bebom na put u neizvesnost znači da je tu nešto drugo u pitanju", rekao je Vuko Antonijević, nekadašnji predsednik Koordinacionog centra za Kosovo i Metohiju, kome su u razgovoru stanovnici južnog dela Kosova i Metohije u februaru rekli da se očekuju nemiri.
Napadači na Šarli Ebdo su teroristi, ali Kumanovo su napali "borci"
Ipak, stav zapada može da se nasluti iz njihovih medija, koji o ovom terorističkom napadu u Kumanovu prilično jednostrano i šturo izveštavaju:
„Da li ste čuli da je Jens Stoltenberg, kao generalni sekratar NATO-a rekao da je to naoružana grupa, a nemački Zeitung ih je nazvao borcima, tu vam je sve jasno kakav je stav zapada. Nijedan njihov političar napadače nije nazvao teroristima. Jedni ih nazivaju urbanom gerilom, a drugi ih nazivaju borcima. A muslimani koji su pobili pola redakcije „Šarli Ebdo“ su svuda u svetu nazvani teroristima“, rekao je Miroslav Lazanski za SrbijaDanas.com.
„Ili blagonaklon ili neutralan stav, to je sve što možemo videti od zapada“, rekao je politički analitičar Branko Radun komentarišući slabo izveštavanje zapadnih medija o kumanovskom napadu.
Uhvatili zadnji voz za EU
„Da je neko znao da Albanci preko Srbije odlaze u Mađarsku zbog ovog napada u Kumanovu, to bi se već znalo. Oni su otišli zato što se pojavila vest da je ovo zadnji trenutak da emigranti odu u Evropsku uniju pre pooštravanja uslova dobijanja azila, pa su procenili da je ovo pravi trenutak da svi odu i dobiju pravo boravka u zemljama EU, to bi bilo razumno objašnjenje. Da su Albanci zbog Kumanova išli sa Kosova, pa onda bi to bio veliki rat, u šta sumnjam“, rekao je Miroslav Lazanski, politički analitičar.
Dron sa zastavom "Velike Albanije" okidač
Postoje indicije da su se Albanci još više aktivirali nakon prošlogodišnje utakmice Srbije i Albanije, kada su Albanci, uz pomoć drona raširili zastavu “Velike Albanije” i napravili skandal.
“Moguće da se kosovska migracija poveže i sa kumanovskim scenarijom, ali mi se čini da je ovde moguć drugi scenario, da je to povezano utakmicom Srbije i Albanije i događajima posle nje, ovo je jasna poruka, ne samo Srbiji, ne samo zemljama u okruženju, već i međunarodnoj zajednici, jer je bila blagonaklona prema svim ovakvim događajima. Ovo je pokušaj da se proveri sama međunarodna zajednica i da na osnovu njene reakcije Albanci naprave novi plan akcije”, rekao je predsednik je pokrajinskog odbora za Kosovo i Metohiju Ranđel Nojkić i zaključio:
“Prvi put nakon decenije i nešto je javno promovisana Velika Albanija, na utakmici Srbije i Albanije, što znači da je ovo što se dešava u Makedoniji i što se dešava u okolnim zemljama jedna akcija sa veoma jasnim ciljevima, a to je težnja Albanaca da se prošire na sve zemlje u okruženju.”
Pogledajte i: