Do ovih podataka došla je EFF( Electronic Frontier Fondation) nevladina organizacija, koji se bavi zaštitom privatnosti. Oni su, koristeći zakon o dostupnosti informacija, dobili podatke vezane za FBI NGI (Next Generation Identification) bazu podataka, u kojoj će se do leta 2015. godine nalaziti 52 miliona fotografija.
NGI u sebi objedinjuje fotografije osobe, njene otiske prstiju, sliku zenice, ime, prezime, socijalni broj, i sve ostale podatke do kojih FBI može da dođe. Za efikasno pretraživanje ove ogromne količinu podataka, FBI je dizajnirao napredni softver, koji između ostalog može da prepoznaje lica.
Projekat NGI je započet pre nekoliko godina i do leta sledeće godine biće u potpunosti operativan, kada će moći da ubaci u sistem preko 55.000 fotografija dnevno.
Ono što brine EFF je što se pored podataka osuđenih kriminalaca u ovoj bazi nalazi i 4 miliona fotografija ljudi koji nisu osuđeni ni po jednom osnovu, već su razne američke vladine organizacije tražile njihovu sigurnosnu proveru. FBI je slične pretrage radio i ranije, kada su u pitanju otisci prstiju, ali su tada isti bili fizički razdvojeni, od podataka vezanih za ljude sa kriminalnim dosijeom.
Najveću zabrinutost, pored dramatičnog porasta broja fotografija (13 miliona 2013. godine), je namera FBI da sakuplja podatke iz neimenovanih izvora. Većina analitičara se slaže da je ova definicija vrlo neprecizna i da se može desiti da vaša fotografija završi u ovoj bazi ukoliko ste se slikali za pasoš ili vozačku dozvolu, što veliki broj aktivista smatra ugrožavanjem privatnosti.
Dobrodošli u budućnost koju čak ni Džordž Orvel nije mogao da zamisli, jer je njegov Veliki Brat naivan, za nove sisteme nadzora koje lagano uvode države.