1854. godine besneo je Krimski rat u kojem je bio ogroman broj mrtvih, ranjenih i bolesnih vojnika. Engleskinja Florens Najtingejl, zatražila je dozvolu od države da se sa još desetak žena ode na front i pomogne ranjenicima. Ovaj rat je predstavljao prekretnicu u njenom životu. Svoju misiju u Krimskom ratu Florans je uspešno okončala, pa ju je po povratku u domovinu kraljica postavila za upravnicu ženske bolničarske službe.
Tako je Florans, rođena u aristokratskoj porodici, postala pionir stručnog školovanja medicinskih sestara i do danas je njihov najveći uzor. Ona je bila začetnica ideje i osnivač Crvenog krsta.
Florans je bila višestruko obdarena za nauku, muziku i jezike. Bila je obrazovana, duhovita i luckasta. Već sa šesnaest godina upoznala se sa drugom, bednom stranom života. Videvši svojim očima kako bolesnici zbog nemarne nege lako umiru, rešila je da im sama pomogne.
Započela je sopstveni vaspitno-zdravstveni rad. U nemačkom manastiru je završila kurs za bolničarke, kao i neke praktične kurseve u Parizu. Kasnije, iz njene škole izašle su medicinske sestre koje us preuzele i nastavile pionirsko delo Florans Najtingejl, ustanovljavanjem škola u celom svetu. Ona je i osnivač službe za kućnu negu bolesnika.
Za života napisala je mnogo brošura i više od 140 knjiga, uputstva i udžbenika. Njoj u čast na Međunarodnoj konferenciji Crvenog krsta u Vašingtonu 1912. godine, dve godine posle njene smrti, ustanovljena je i "Medalja Florens Najtigejl". Umrla je u devedesetoj godini.