1. Pripjat (Ukrajina): Zabranjeni grad
Pripjat je napušteni grad u "zoni otuđenja" na severu Ukrajini. Bio je to grad u kojem su živeli zaposleni u nuklearnoj elektrani Černobil. Grad je nakon nesreće 1986. godine napušten u krugu oko 30 kilometara. Broj stanovnika pre nesreće bio je oko 50.000, a sada je to potpuno prazan grad.
Nepunih 40 sati nakon nesreće celi grad je evakuisan, a Pripjat i njegova okolina neće biti još nekoliko vekova sigurni za život ljudi. Prilikom nesreće oslobođena je velika količina opasnog radioaktivnog izotopa cezija 137, i smatra se da će trebati oko 300 godina da se hiljaditi deo količine, koja se oslobodila, raspadne.
Stambene zgrade, bazeni, bolnice, škole, i svi drugi objekti – napušteni su i sve je u njima ostavljeno. Ploče, novine, televizori, igračke, dragocenosti, odeća – sve ono što bi jedna porodica ponela sa sobom. Stanovnicima je bilo dozvoljeno samo da ponesu kofere sa dokumentacijom, knjigama i odećom koja nije kontaminirana.
Međutim, većina zgrada je naknadno pljačkana tokom prvih godina 21. veka. Ništa nije ostavljeno, pa ni klozetske šolje, a unutrašnjost svih objekata je demolirana od strane vandala. Nije neobično videti ni zgrade u kojima raste drveće, pa je i to jedan od razloga što se neke od njih s vremena na vreme obrušavaju.
2. Kolmanskop (Namibija): Grad zakopan u pesku
Kolmanskop je grad suvog peska u južnom delu Namibije, nekoliko kilometara udaljen od luke Ljuderic. Godine 1908. Ljuderic je bio zahvaćen dijamantskom groznicom i ljudi su pohrlili u pustinju Namib u nadi da će lako da se obogate. Za dve godine, grad, sa sve kockarnicom, školom, bolnicom i ekskluzivnim apartmanima, osnovan je u sred peščane pustinje. Međutim, nedugo pošto je cena dijamanta pala nakon Prvog svetskog rata, počeo je kraj ovog grada. Tokom 1950-ih je napušten i peščane dine su počele da osvajaju ono što je oduvek bilo njihovo.
Metalne ploče su se srušile, a lepe bašte i sređene ulice zakopane su pod peskom. Vrata i prozori pukli su pod naletom peska na šarkama, a odvaljena prozorska stakla su besciljno zurila u pustinju. Novi grad duhova je rođen.
3. Sanži (Tajvan): Ukleto futurističko odmaralište
Na severu Tajvana nalazi se futurističko selo koje je prvobitno izgrađeno kao luksuzno odmaralište za bogate. Međutim, nakon bezbrojnih fatalnih nesreća tokom izgradnje, sve je obustavljeno. Kombinacija nedostatka novca i nedostatka volje značila je da se rad obustavlja momentalno i da vanzemaljske građevine ostaju u znak sećanja na one izgubljene duše. Zaista, glasine u okolnim područjima govore da je grad sada zaposednut od strane duhova onih koji su tu umrli.
Na kraju ceo projekat je bio zataškan. Vlada koja je naručila izgradnju, pokušala je da se distancira od svih bizarnih događaja. Zahvaljujući tome, ne znaju se ni imena arhitekata čija je zamisao bio ovaj grad. Projekat možda nikada neće biti ponovo pokrenut zahvaljujući brojnim legendama, a možda jednostavno zbog toga što je loše uništiti kuće usamljenih, verovatno ogorčenih, duhova.
4. Oradur-sur-Glan (Francuska): Grad užasa Drugog svetskog rata
Malo selo u Francuskoj mesto je gde se dogodio neviđeni užas. Tokom Drugog svetskog rata, 642 lokalna stanovnika je masakrirano od strane nemačkih vojnika, u znak odmazde na francuski Pokret otpora. Nemci su prvobitno nameravali da napadnu obližnji Oradur-sur-Vajre i greškom su okupirali Oradur-sur-Glan 10. juna 1944. Prema svedočenjima preživelih, muškarci su bili saterani u štale, gde im je pucano u noge kako bi što sporije umirali. Žene i deca, koji su bili zarobljeni u crkvi, satrti su prilikom pokušaja bežanja, kada ih je dočekala mitraljeska vatra. Nakon toga selo su Nemci sravnili, a ruševine danas i dalje stoje u znak sećanja na umrle.
5. Kovlun (Hong Kong): Grad tame i anarhije
Zvali su ga "Zona sumraka" i "Grad tame", bio je zona bezakonja i poslednje utočište kriminalaca, a na sve to i mesto sa najvećom gustinom naseljenosti na svetu. Ovaj utvrđeni grad obuhvatao je 2,7 hektara enklave, u kojoj su se nalazili saloni opijuma, skladišta, kockarnice, bordeli. Predstavljao je prostor gde su se policija, zdravstvena inspekcija, pa čak i poreski obveznici plašili da kroče.
Bio je odvratno, smrdljivo mesto kojim su se pacovi slobodno šetali, kanalizacija neprestano curila. Stanovnici Kovluna bili su obični meštani, trgovci, iscelitelji i samoproklamovani doktori i zubari, a njime je vladala kriminalna organizacija sastavljena od trojice kriminalaca tzv. trijada. Konačnu odluku o rušenju vlasti su donele 1987. godine, ali su tek 1993. otpočeli sa demoliranjem. Kovlun grad je 1994. godine srušen i na njegovo mesto napravljen je Kovlun utvrđeni park, ali neki artifekti iz starog grada su ostali.