Ako je samo 120 hiljada bliskoistočnih migranata uspelo da podeli Evropsku uniju, šta će joj se tek desiti do kraja godine, do kada će ih u Evropu stići i čitav milion? A dok se EU raspada, raspadaju se i dobrosusedski odnosi na Zapadnom Balkanu, uz očekivano oživljavanje starih netrpeljivosti, i neočekivano stvaranje novih savezništava…
No, glavna vest je da je Srbija Hrvatskoj u sredu u ponoć uzvratila udarac.
Ipak bi i Hrvate trebalo razumeti. Navikli su da izbeglice samo idu iz Hrvatske u Srbiju, ne i u obrnutom smeru.
I pride su za samo 24 sata shvatili da im država ne funkcioniše, i za dodatnih 24 sata da im u toj disfunkcionalnosti ni njihovi Evropski partneri i patroni ne mogu da pomognu, piše nedeljnik „Pečat.“
Odatle i bes iskazan u pokušaju Hrvatske da se iskali na Srbiji, koji bi – pokušaj – mogao da joj se vrati pravo u glavu ali po džepu, pošto je Vlada Srbije u sredu u ponoć pokazala da ne obmanjuje ni sebe, ni javnost kada je, na izazivačku opasku hrvatskog premijera Zorana Milanovića da Srbija Hrvatskoj ne sme da uzvrati zato što je Hrvatska članica EU a Srbija nije, kada su dakle vlada i premijer Srbije Aleksandar Vučić Milanoviću odgovorili da bi „to, da Srbija ne sme da preduzme recipročne mere značilo da Srbija nije država, da se odriče suvereniteta, državnosti, a dok sam predsednik vlade, Srbija će biti uvažena država i biće država i to bi svi trebalo da znaju, i Milanović, i EU, i svuda u svetu“.
Reč je, dakle, o dvostrukoj blokadi, Hrvatske Srbiji i blokadi Evropske unije, kojima su izbeglice povod za otkrivanje sakrivanih linija podele koje ni najuspešniji mirovni poduhvat u modernoj istoriji očigledno nije uspeo da poništi već samo da zataška do prve ozbiljnije krize, baš kakva je ova s kojom se suočavamo.
Danas je Milanović oprezno krenuo da gasi plamenove sopstvene politike, izjavivši da razmišlja da ukine mere blokade danas ili sutra. To govori dovoljno o njegovoj političkoj spretnosti.