U jednom negotinskom, pretežno gastarbajterskom selu kao prve komšije žive otac i sin. Iako obojica imaju svoje porodice, ono što je čudno jeste da su su očeva i sinovljeva deca rođena braća, bolje rečeno braća po majci.
Pre nekoliko godina sin se oženio i u kuću doveo suprugu, a svadba je, pričaju, bila velika i bogata.
Nakon nekoliko meseci ovaj mladi par dobio je i zdravog dečaka.
Onda se njen muž vratio u inostranstvo, gde radi i imao je plan da kada dete malo poraste i ojača, sina i suprugu odvede sa sobom.
Međutim, desilo se nešto krajnje neobično.
Da li zbog usamljenosti ili nečeg drugog snaja se zbližila sa svekrom i svi su pričali da su njih dvoje u ljubavnoj vezi.
Kada je mladić to čuo, vratio se iz inostranstva, ali žena je podnela zahtev za razvod braka i javno počela da živi sa svekrom.
Nakon razvoda snaja i svekar su se uzeli i ubrzo dobili i dete. Ostavljeni mladić je svog sina ostavio kod majke da ga čuva i vratio se u inostranstvo. Njega majka obilazi, ali i deda, koji mu je, istovremeno, i očuh. Doduše, malo ređe, jer izbegava, koliko god može, suočavanje sa svojom bivšom suprugom, unukovom babom.
Otac i sin su se svađali, pretili jedan drugom… Ali, žena nije odustajala i na kraju se sve okončalo razvodom.
Prvi suprug je, uglavnom, u inostranstvu. U selo retko dolazi. Planira da dečaka kada malo poraste odvede sa sobom u inostranstvo, iako se majka otvoreno protivi.