Lepa Jelena, u helenskoj mitologiji kći Zevsa i Lede, sestra blizanaca Kastora i Poluksa bila je oličenje ženske lepote. Od antičkog kralja Menelaja, oteo ju je Paris, sin trojanskog kralja Prijama. Zbog ove otmice, prema legendi, izbio je Trojanski rat.
Pošto se njena lepota pročula, Jelenu su prosili najugledniji grčki junaci, pa je njen otac, po Odisejevom savetu, pre donošenja odluke svečano zakleo prosce da brane Jelenu i njenog izabranika, ko god da on bude, u svakoj nevolji. Ona se odlučila za Menelaja, koji je posle Tindarajeve smrti nasledio presto u Sparti i sa njim rodila kćer Hermionu. Kad je Paris zaveo Jelenu (ili je u pitanju bilo nešto drugo) i odveo je u Troju, svi nekadašnji prosci održali su reč i sa Menelajem, pod komandom njegovog brata Agamemnona, krenuli u rat.
Tako je počeo Trojanski rat. Lepa Jelena je, prema Homerovoj „Ilijadi“, čeznula za porodicom i domovinom i kajala se zbog lakomislenosti dok je živela u Troji.
Trojanski kraljević Paris je otmicom Jelene neposredno izazvao ovaj ratni sukob. Uvređeni muž Menelaj i njegov brat Agamemnon, organizovali su pohod na Troju i njenog kralja Prijama u želji da oslobode Jelenu i osvete se zbog nanete uvrede. Usledile su mnoge pripreme, dolazak na zborno mesto, u Aulidu, i polazak put maloazijske obale, prema Troji.
Rat je vođen devet godina nadomak grada i u njegovoj široj okolini, s naizmeničnom ratnom srećom i uz obostrane gubitke. Tek u desetoj godini, Grci su lukavstvom prodrli u Troju. Ostavili su drvenog konja pred zidinama Troje, koga su naivni Trojanci uvukli u zidine grada.
U konju se nalazila četa grčkih vojnika koja je otvorila kapije grada, i, uz pomoć još vojnika koji su ušli u grad, razorila legendarnu Troju. Jelena i Menelaj su se srećno vratili u Spartu. Lepa Jelena je opevana u mnogim pesničkim i književnim delima i pominje se kao antički princip lepote.
Mit ili istorija, pesničko viđenje ili legenda, nije bitno. Lepa Jelena j eušla u istoriju kao žena zbog koje je vođen prvi veliki rat uz strahovite žrtve i razaranja.