Svoju najnoviju provokaciju, osmišljenu samo tri nedelje posle srpsko-hrvatskog carinskog rata, Grabar-Kitarovićeva je dosolila ciničnom opaskom kako to "neće biti bodljikava ograda poput one u logoru u Srebrenici"
- Ne želim da se Hrvatska nađe u poziciji da u nju uđe veći broj izbeglica, a da se zatvore granice susednih država. Mislim da će u budućnosti biti potrebna nekakva ograda ili fizička prepreka. Ali nemojte to zvati žicom. Nemojte to upoređivati s jednom Srebrenicom ili koncetracionim logorima, rekla je Grabar Kitarović u intervjuu za "Jutarnji list"
Strašno licemerje
Predstavnike Srba iz Hrvatske i srpske analitičare nije iznenadila izjava hrvatske predsednice koju ocenjuju kao ksenofobičnu i neprimerenu za nekoga ko se predstavlja kao veliki evropejac. Predsednik Koalicije udruženja izbeglica Miodrag Linta kaže da je izjava hrvatske predsednica uvredljiva.
-Hrvati su i tokom devedesetih imali na desetine najstrašnijih logora za Srbe. I sada gospođa Kitarović pominje Srebrenicu umesto da pomene Zagrebački velesajam, Kerestinac, Pakračku poljanu, Loru i mnoga druga srpska stratišta. A da ne govorimo o Jasenovcu, gde je stradalo 700.000 Srba, ističe Linta.
Prave nam problem
Predsednik skupštinskog odbora za ljudska prava Meho Omerović kaže da izjavu hrvatske predsednice vidi kao predizbornu kampanju.
-Žalosno je što u Evropi, u 21. veku, "veliki evropejci" pokazuju na delu da bi se rado vratili u najcrnji deo evropske istorije. Ideja o podizanju zida nije sramota samo za Kitarovićku, već i za Hrvatsku, koja je članica EU, ističe Omerović.
Za političkog analitičara Dragomira Anđelkovića odluka Hrvatske da podigne zid prema Srbiji je bila sasvim očekivana.
-Ako Hrvatska zaista podigne zid, za Srbiju bi to bio ogroman problem i jedino što možemo da uradimo jeste da podignemo isti takav zid prema Makedoniji, izričit je Anđelković.